Косовска константа у српској култури

Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије говорио је вечерас на Филолошком факултету на тему Косовска константа у српској култури. Предавање је одржано у организацији Удружења студената Исидора Секулић.

Циљ предавања на ову тему јесте да млади учествују и донесу нешто ново по питању Косова и Метохије у данашњим искушењима, зато је и узт појам константа јер Косово прожима све видове српске културе од 14. века наовамо.

Архиепископ Амфилохије је на почетку предавања истакао реши Исидоре Секулић о значају Видовдана за српски народ. Косовско, светолазаревско опредељење је изворно хришћански став, библијски став, животни став српског народа, а жртва на Косову јесте христолика жртва. Косовски етос је уствари новозавтни етос који израста из жртве на Голготи. Позив на жртвовање и љубав према другоме су две ствари које се истичу у косовској жртви. Онај који је спреман да све жртвује показује своју љубав, а то је љубав и жртвовање не само за ближњег већ и за оно вечно и непролазно - то је жртва Светог Лазара и његових витезова. Сама таква одлука открива праву меру живота на земљи. Косовска жртва је израз зрелости српског народа, а одступање од таквог зрелог живота значило би враћење на нижи ступањ живота, што би био доказ незрелости и слепила цлог народа.
Високопреосвећени се, затим, осврнуо на речи Немање Кустурице да се данас људи сврставају на оне који су део холивудског мита и оне који заступају косовски завет. И од Косовског боја на овамо постоје две врсте људи: следбеници Лазара и Мурата. Данас су светски моћници на Муратовој страни јер не схватају суштинску истину да Бог није у сили, већ у правди. Данас се на Косову и Метохији суди и српском и свим светским народима, јер се свим народима поставља исто питање: коме ћу се приволети царству...ако ћу се приволети царству, приволети царству земаљскоме, земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека...

Други предавач био је проф. др Вељко Ђурић чији је приступ теми био историјски, јер је Видовдан догађај који се често пута понављао у српској историји. На крају је Асим Сарван одсвирао неколико песама са Косова и Метохије и говорио о феномену Косова у српској музици.