Коста Симић: Литургијска поезија песникиње Касије и њен словенски превод

У историји средњовековне грчке књижевности жене писци представљају ретке изузетке. Стога није необично што су личност и дело Касије, монахиње из IX века, изазвали тако снажан утисак на потоња покољења да се око ње, баш као и око песникиње Сапфо неких петнаест векова раније, исплео вео легенде. Да своје истакнуто место међу византијским песницима није стекла незаслужено, сведочи чињеница да је њена поезија још увек у литургијској употреби у Православној цркви.

У савремено доба, поново пробуђено интересовање за Касију поклапа се са почецима византијске филологије као науке. Већ јој је зачетник ове научне дисциплине, легендарни минхенски професор Карл Крумбахер, крајем XIX века посветио обимну студију, а од тада је њено дело анализирано у десетинама научних радова и монографија. У нашој науци Касија је добила свог идеалног тумача у личности мр Косте Симића, који је, опремљен многостраном теолошком и филолошком ерудицијом, њену поезију осветлио из више углова.

Неизбежна сувопарност језичког израза научне студије ублажена је надареним и надахнутим, али истовремено филолошки педантним и акрибичним, преводом целокупног аутентичног Касијиног опуса. Сваки канон или стихира пропраћени су обимним и ученим коментаром, заснованим на добром познавању како извора, тако и секундарне литературе. Већ сам њихов списак представља драгоцену информацију за сваког будућег испитивача и коментатора Касијиног песничког дела. Значајан оригинални научни допринос представља ауторова анализа старословенских превода Касијине поезије, брижљиво и минуциозно изведена.