Крка - Божићни број часописа Епархије далматинске

Из штампе је изашао нови божићни број часописа "Крке". Садржај броја: Рођење Господа и Бога и спаса нашега Исуса Христа; Сабор Пресвете Богородице; Поуке свештенослужитељима; Нема живе парохије без мисије; Мале приче великих духовника; Исус изгони из храма трговце; Лик среброљупца; О праведности; ИНТЕРВЈУ: Не диктирамо ми другима пут - него они нама; Капетан Ђорђе; Савремена психологија и Православна вера; Вијести из епархије.

САВРЕМЕНА ПСИХОЛОГИЈА И ПРАВОСЛАВНА ВЕРА
Монахиња Матрона (Брдар)

Из рецензије академика Владете Јеротића

У релативно згуснутим поглављима уџбеника за III разред Богословија Српске Православне Цркве под насловом „Савремена психологија и Православна вера" који је приредила монахиња Матрона (Брдар) из манастара Тројеручице у Шибенику, обухваћени су сви битни хришћански појмови: Божија суштина и Божија Енергија, разум и ум, дух, душа и срце, кајање, покајање и молитва, искушења и човеков одговор на њих, гордост и смиреноумље, човекова слобода и Милост Божија.

Уџбеник мати Матроне „Савремена психологија и Православна вера" састоји се из четири поглавља са насловима: „Горе имајмо срце", „Демонологија", „Савремена психологија и Православна вера" (другачији приступ) и „На уском путу".

Било је значајно да је мати Матрона већ у првом поглављу нагласила потребу човека за „истинским самопознањем". Човек се никад до краја не може самоспознати, јер „само Свети Дух може очистити ум" (отуд и оно врхунско постигнуће: Благо теби ако ти ум у срцу почива!).

У другом поглављу, под насловом „Демонологија" (који је нешто опширнији и са понављањима), најзначајније је по моме мишљењу, упозорење аутора да „ђаво није крив за све". Познато нам је да је наш народ (нажалост, слабо духовно просвећен) склон да готово у свакој неприлици, па и несрећи „окриви Бога и ђавола". А шта ћемо онда са слободом коју је Бог подарио човеку?! Зато мати Матрона добро пише: „Сами смо одговорни за своје падове и искушења". Неки Свети оци, из раних хришћанских векова, говорили су да ће доћи време „када ђаволи неће имати шта да раде, јер ће их човек у својим злим мислима и делима надмашити". Да ли је такво време близу нашем? Зар није већ свети Јован Златоуст говорио: „Није ђаво, већ сопствена нехатност човека узрок свим вашим затајивањима и невољама на које се жалите"!

О демонима је данас теже писати, и као правоверни хришћани, из простог разлога што је у дугој хришћанској прошлости (све три вероисповести) преовлађивало грубо застрашивање верника ђаволом и паклом. Зато је посебно данас потребан опрез при размишљању и писању о односу Бога и ђавола; мати Матрона је свесна овог опреза када добро пише: „Начином живота веома често ми себи самима постајемо демони и сами себе искушавамд".

У трећем поглављу „Савремена психологија и Православна вера", мати Матрона испољава ваљано познавање и разумевање разних саопштавања савремене психологије и психотерапије о човеку, при чему примећује да овој психологији недостаје трећа димензија или трећи слој у човековој сложеној личности - то је појам надсвесног, појам „духовне интелигенције" (осим обичне и емотивне интелигенције). Отуд наш аутор тачно примећује: „Целовитост се никад не губи, само се заборавља".

Посебно ваља похвалити четврто поглавље „На уском путу", у коме наш аутор даје мудре савете младима на њиховом путу индивидуације и/или обожења. Ови хришћански савети нарочито се односе на однос младих према родитељима (и родитеља према својој деци), о болним догађајима у животу за које оптужујемо друге уместо, већим делом себе, о тешкој промени карактерних црта које смо стекли у раном детињству, о заљубљености и љубави, о браку, о рђавим  „пророчанствима"  који  се испуњавају јер смо их ми произвели („оно чега се на претеран, неуротичан начин плашиш - десиће ти се").

Закључак из свих ових корисних савета мати Матроне јесте да је и тешко, али дивно и одговорно бити „на уском путу Христовом". Истинске комуникације нема без дијалога; управо за дијалог људи су најмање свуда спремни. Један од најважнијих услова, не само за успешно вођење дијалога, већ и за корисну свакодневну комуникацију међу људима јесте владање својим емоцијама. Зато опет с правом мати Матрона објашњава шта је то емоционална писменост (емоционална интелигенција) која је неопходан услов за развијање треће врсте интелигенције - оне духовне.

На крају сваког пута (пре свега оног „узаног") индивидуације и/или обожења, никад не заборавити речи светог Силуана Атонског (XX век) - које с правом спомиње и наш аутор, да је „циљ хришћанског живота стећи Духа Светога". Без стицања овог најдрагоценијег дара - али пазимо, и када га благодаћу Божијом добијамо, никако не значи да га нашом непажњом и погрешним корацима, не можемо изгубити! - нашим лутањима и скретањима са Пута, неће бити краја.
Сматрам да је аутор уџбеника „Савремена психологија и Православна вера" мати Матрона (Брдар) из далматинске Епархије, у потпуности испунила свој задатак. Довољно је заступљена и коришћена литература, светоотачка и савремена, нарочито савремена теолошка (православно теолошка) литература. Овакав савремен уџбеник из психологије за православне Богословије у Србији у православним крајевима ван Србије, требало би да задовољи и најстроже критерије из области психологије и теологије, па сам зато мишљења да овај уџбеник треба примити и увести га у праксу у Богословијама.

Можда је нешто више пажње могло бити посвећено у уџбенику мати Матроне, психосоматској медицини, данас у читавој медицини, као и у психологији и психотерапији, све актуалнијој. Дошло је, срећом, време, да и мање духовни лекари и психолози почињу да схватају да су готово све болести, од грипа до рака, психосоматске болести. Сви данас с правом говоре о имунолошком систему, али он се званично зове психонеуроендокрино-имунолошки систем, из које дефиниције произлази да је управо наш психички, односно душевно-духовни живот најодговорнији у очувању, али и настанку и лечењу сваке болести. Аутор уџбеника је зато с правом посветила доста пажње човековим помислима од којих и добро и зло почиње.

Извор: Епархија далматинска