Крст носити нама је суђено

Богословија у Крки је нада и будућност епархије, јер се у њој школују ученици, који ће кроз даље богословске студије бити духовни пастири СПЦ и српског народа каже у интервјуу за "Фокус" епископ далматински г.г. Фотије.

То је мјесто гдје се изучава основно православно богословље, Свето писмо и црквено богослужење, као и класични језици - страогрчки и црквенословенски.
Ратна трагедија која се десила на овим просторима, преломила се, на жалост, и преко наше богословије, али хвала Богу богословија се сада обновила и наставља своју просвјетну и културну мисију.

ФОКУС: Ваше Преосвештенство, на трону Епархије далматинске налазите се од 1999. године. Какво сте стање затекли приликом вашег доласка у Хрватску, и какво је стање данас на просторима Епархије далматинске?
Еп. ФОТИЈЕ: Стање у Епархији далматинској у вријеме мога доласка за епископа било је у сваком погледу тешко. Епархија је остала без свештенства и монаштва, који су заједно с народом протјерани с простора Далматинске епархије, а наши црквени објекти су у великој мјери девастирани и порушени. Због тога је моја епископска служба морала кренути од самих основа, а то у сваком случају није лако. За ових, ево, скоро десет година, хвала Богу, епархија је оживјела повратком и постављањем новог парохијског свештенства, а посебно обновом наших манастира Крке, Крупе и Драговића (14. вијек), који су духовни центри Срба у Далмацији.
Посебан допринос обнови наше епархије представаља поновни почетак рада Богословије "Света Три Јерарха" у Крки 2001. године у којој се школује око 50 богослова, који су већином с простора Хрватске и Републике Српске тј. БиХ.
До сада се урадило доста и на обнови девастираних и порушених црквених објеката. На том пољу, наравно, предстоји још много рада, као и на духовном просвећивању и утврђивању нашег народа у православној вјери.

ФОКУС: Обављате и дужност ректора древне Богословије "Света Три Јерарха" која је смјештена у манастиру Крки. У посљедњем рату и ово богословско училиште је доживјело тешку судбину српског народа с тог подручја?
Еп. ФОТИЈЕ: Богословија "Света Три Јерарха" у манастиру Крки је основана давне 1615. године и представља једно од седам богословских училишта СПЦ. Она је кроз историју поред манастира Крке имала своја сједишта и у далматинским градовима Задру и Шибенику у којима су тада живјели многобројни православни Срби. Послије Другог свјетског рата богословија је поново враћена у манастир Крку и радила је све до 1995. године, када се десио велики егзодус српског народа с овога простора, па је и богословија морала престати с радом.
Ратна трагедија која се десила на овим просторима, преломила се, на жалост, и преко наше богословије, али хвала Богу богословија се сада обновила и наставља своју поросвјетну и културну мисију. Већ имамо наших свршених ученика на студијама у Москви, Петрограду, Солуну и Атини, поред највећег броја ученика који се школује у Београду и Србињу. Они су већ сада свједоци нашег трајања и постојања, а касније би требало да буду и пастири и учитељи нашег народа.

ФОКУС: Епархија далматинска је покренула и богату издавачку дјелатност. Осим вриједних теолошких студија, обновили сте и богословски часопис "Истина" као и гласило "Крка". Која издања планирате у наредном периоду?
Еп. ФОТИЈЕ: Ми у Далматинској епархији сматрамо веома значајним то што је обновљена издавачка дјелатност. Редовно излази наш богословски часопис "Истина", као и часопис "Крка", који прати тренутни живот и рад наше епархије. Поред тога, почели смо са штампањем богословских књига из области Литургике и Новог Завјета, који би требало да буду уџбеници или помоћна литература нашим богословима и студентима теологије, како би са што већим успјехом могли да окончају своје богословско усавршавање.
Тренутно смо покренули једну посебну едицију "Светоотачко богословље" у којој планирамо да објављујемо изворне текстове светих отаца цркве, као што су свети Симеон Нови Богослов, Григорије Палама и свети Григорије Ниски.
Све оно што смо до сада објавили приказано је на нашем епархијском сајту, који је веома посјећен. Постојање сајта Епархије далматинске сматрамо веома значајним, јер живимо у ери модерне комуникације и Интернета путем којих се преносе брзе информације. Та чињеница представља и могућност за приближавање православног предања у свим његовим видовима (ријечју, иконом и музиком) данашњем модерном човјеку, који је све више упућен на ту врсту комуникације.

ФОКУС: Може ли Српска православна црква и српски народ у Хрватској да очекују нешто свјетлију будућност?
Еп. ФОТИЈЕ: Ово је посебно интересантно питање. Зависи шта би требало да буде та свјетлија будућност? Ми свјетлију будућност доживљавамо већ сада и овдје у Литургији Цркве и на нашим богослужењима, јер кроз њих учествујемо у будућем вијеку и Царству Небеском. У том смислу можемо рећи, да све док служимо Литургију, ми у Далмацији постојимо као Црква и предокушамо свјетлију будућност вјере.
Ако сте помињући свјетлију будућност мислили само на историјску реалност, ту ствари стоје мало другачије. Ту постоји још увијек много проблема као што су, обнова цркава и манастира, те брига о повратку и животу нашег народа на просторима Епархије далматинске. Тај историјски крст још траје и трајаће што показују и најновије пријетње упућене српском народу у Републици Хрватској.
Међутим, као што каже наш народни пјесник: Крст носити нама је суђено; на нама је само да тај крст буде голготски крст, који ћемо благодарно носити, богатећи се при томе љубављу према Богу и ближњима. Тиме наша мисија добија свој христолошки смисао, а самим тим и своју будућност у историји, а надамо се још више и прије свега у вјечности.