Крстовдан у Рожајама и Никшићу
У 17. недјељу по Духовима, на празник Воздвижења Часног Крста, 27. септембра 2015. године, у Саборном храму Рођења Светог Јована Крститеља у Рожајама служио је Литургију јереј Слободан Радојевић, новопостављни парох рожајски.
У току Литургије бесједом, коју доносимо у цјелини, обратио се отац Слободан: -Данас прослављамо Крст на ком је страдао Господ наш Исус Христос а пуни назив празника је ,,воздвижење часног и животворећег крста“. Основ празника чине два историјска догађаја. Први је показивање крста Христовог 14. септембра 320, који је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог. Друга успомена коју празник Уздизања слави, јесте повратак крста из персијског ропства. Ових догађаја се сјећамо данас, међутим, нијесу ови догађаји срж овога празника. Проналазак крста и повратак из ропства су повод за успоставу празника који данас прослављамо а то је Велики Петак и страдање Христово. На Велики Петак се не служи Литургија јер овај дан представља најтужнији догађај у Хришћанству тако да у суштини немамо есхатолошку, литургијску прославу овог догађаја. Будући да ниједан догађај у домостроју спасења не постаје есхатолошки без литургијске прославе, тако је наша мајка Црква успоставила посебан празник посвећен часном крсту. Будући да се празник Преображења догодио четрдесет дана прије Христовог страдања а у току Великог поста је Лаодикијским сабором забрањено служење Свете Литургије, овај догађај је морао бити измјештен из овог циклуса и добити свој посебни дан у току године. Како је овај празник добио своје мјесто ван великопосног циклуса тако је и Велики петак односно Распеће Христово на крсту добило своје мјесто како би се овај догађај литургијски прославио па се тако прослава Крста врши 40 дана након празника Преображења. Данас не прослављамо било какво дрво, већ дрво које даје живот баш као што се види из сцене када мртвог човјека стављају на крст који су пронашли и он оживљава. Данас прослављамо начин на који се задобија Царство Божије. Христос је страдао једном за свагда и за сваког од нас принио Себе за жртву Богу и од нас не тражи да страдамо на такав начин, али нас ипак позива да узмемо свој крст и да за Њим пођемо. Тај крст који Господ од нас тражи je наше тијело које је, када се рашире руке, ништа друго до крст. Наше тијело може да буде наша тамница и пакао баш као и оном злом разбојнику али може да буде и Царство Божије чега је сведок покајни разбојник. Наше тијело је крст преко ког се спасавамо. Наше тијело крштењем и причешћем постаје храм Духа Светога али искушењима и страсним жељама постаје крст на којем се разапињемо. Проналазак крста је свједок да ничије мучеништво у овом свијету неће бити сакривено и да ће сви они који су страдали за име Христово, који су свој крст носили љубављу Христовом бити вјечно памћени и литургијски прослављани чега је најбољи свједок помен свих Светих мученика од првих вјекова па све до наших дана Јасеновца, Пребиловаца и мученичког Косова. Да Господ да и нама снаге да свој крст носимо и својим дјелима прослављамо име Оца и Сина и Светога Духа сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
У 17. недјељу по Духовима, на празник Воздвижења Часног Крста, 27. септембра 2015. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служена је Света Литургија. Литургију су служили протојереји-ставрофори Марко Ђурковић и Драган Крушић, протојереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве и др Никола Маројевић, ђакон.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, празничном бесједом обратио се протојереј-ставрофор Драган Крушић, који је и началствовао светом Литургијом.
Он је подсјетио на два знаменита догађаја која су везани за празник Крстовдан, а то је проналазак Часног и Животворног Крста Господњег на Голготи и повратак тог истог Крста из Персије у Јерусалим.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
