Кшиштоф Пендерецки (1933 -2020)

Светски познати пољски композитор Кшиштоф Пендерецки преминуо након дуге и тешке болести 

Најпре експериментални авангардист, а потом љубитељ масовне публике, Кшиштоф Пендерецки је фасцинирао и провоцирао музички свет. У 86. години се Кшиштоф Пенедерецки 29. марта 2020. након дуге и тешке болести преставио Богу на истину.

Мало је композитора доцног 20.века који су музички свет у тој мери поларизовали као што је то случај са Кшиштофом Пендерецким.

Он је рођен 23.новембра 1933. у Дебици покрај Кракова, где је био ученик виолине и клавира, доцније је студирао на Музичкој академији у Кракову. Педесетих година прошлог века је овај пионир из Источног блока изазвао дивљење и поштовање у центрима модерне и авангардне музике Дармштату и Донауешингену. Већ је тада стајао раме уз раме са Луиђијем Ноном, Маурицио Кагелом и Кархајнц Штокхаузеном. Његова дела камерно-музичке минијатуре и експериментални квартети за гудаче су омађијали западну авангарду. Његов композиторски таленат, његова брилијантна техника, виртуозност и боја звука су га уздигле међу највеће композиторе.

Двадесет година доцније окренуо је леђа авангарди и компоновао само још у маниру традиционалне класичне неоромантичарске музике – опере, симфоније, серенаде, концерте за чело, хорну, виолину. Писао је и филмску музику, међу којима је најпознатија за филмове „Исијавање" или „Истеривање ђавола”.

Духовна музика заузима посебно проминентно место у музичком опусу овог композитора: „Пасија по Луки”, „Stabat mater”  и „Јутрење-циклус”, „Agnus Dei", „Lacrimosa",„Пољски реквијем" иду у врх те фазе.

Пендерецки је био католик, али је његово дело прожето екуменским идејама. Његова два дела су у духу православне музике: „Јутрење” 1970.-71. и «Слава святому Даниилу, князю Московскому», 1997.

Пендерецки авангардист и неоромантичар је био најпроминентнији композитор нашег времена.

Протопрезвитер-сатаврофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)