Ктиторска слава манастира Сасе
Манастир Пресвете Тројице - Сасе надомак Сребренице прославио је 15. децембра 2019. године своју ктиторску славу, Светог цара Уроша V Немањића. Манастир Сасе је подигнут у другој половини 14. века за време Светог цара Уроша, којег народно предање држи за ктитора манастира. Свој процват Сасе је достигао за време Светог деспота Стефана Хребељановића (Лазаревића), који је једно време столовао у Сребреници.
Премда је посвећен Пресветој Тројици манастир је познат и препознатљив као Сасе, а па рударима Сасима који су око овдашњег рудника подигли своју саску колонију. На жалост доласком османлија на те просторе манастир Сасе је опустио и временом разрушен. Сећање на њега сачувале су руине манастирске цркве које су остале све до краја ХХ века. Манастир је обновљен крајем ХХ и почетком овог ХХI века у саском градитељском стилу што га чини посебним и изузетним.
Овогодишње прослављање ктиторске славе почело је служењем васкрсно-празничног вечерња у капели Светог цара Уроша. Вечерње је служио архимандрит Николај (Јовић), настојатељ манастира Папраће, и ђакон Будимир Гардовић. Слављење је настављено ујутру, 15. децембра 2019. године, служењем јутрења у капели и свете литургије у манастирском Саборном храму Пресвете Тројице.
Свету архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење архимандрита Николаја (Јовића), протојереја-ставрофора Душана Спасојевића, архијерејског намесника сребреничко-подринског, и ђакона Будимира Гардовића. Благољепију и торжеству ктиторске славе допринели су чланови Светосавске омладинске заједнице из Братунца као и верни поклоници из Сребренице који заветно пешице стижу у ту светињу.
Беседу о Светом цару Урошу одржао је Високопреосвећени г. Хризостом, који је игуману манастира Методију (Петричевићу) и његовом братству честитао ктиторску славу, као и свима поклоницима. У наставку славља благословљено је славско кољиво и преломљен славски колач. У манастирском конаку приређена је славска трпеза љубави како и приличи царској задужбини.
Извор: Митрополија дабробосанска
