Кћери, снажне у Христу: Три западне православне кнегиње

„ Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа“ – Матеј 9,22

Познати светац у породици? А шта кажете о светом и праведном православном владару као рођаку? За оне који имају северно европско или кетско порекло могућност не захтева велику машту или измишљање митова. Породична стабла трију кћери православног Запада су јасна као и њихова озображења на иконама.

Најранија црквена традиција приповеда о раном животу Свете Јелене, мајке светог Константина Великог, првог цара хришћанског Рима. Света Јелена је била Келткиња, рођена у Колчестеру, која је отпутовала у Византију да би дошла на двор цара за кога је требало да се уда. Њена каснија путовања у Свету Земљу и њен проналазак Часног Крста добро су позната. Оно што је мање познато јесте у којој мери се она борила за признање њеног сина као наследника Царства, и њено крштење у њеној келтској отаџбини и која је одхранила свог сина Константина млеком Христовим од његових најранијих година – вера која је цветала у његовом зрелом добу, а која је захватила цело његово Царство.

Биле су то Викингшке земље које су дале другу православну владарку, у светом лику Свете Хелге, која је била позната као Олга међу словенским народима код којих је нашла свој дом. Била је бака православног кнеза Светог Владимира, и њени напори да христијанизује Владимировог оца били су безуспешни, мада су се њене свете молитве показале нетрулежним. Више година касније варварски паганин Владимир тражио је религију да уједини народ Руса и пронашао ју је преко својих изасланика у Цариграду, у православном хришћанству своје баке, Свете Хелге (Олге).

Скоро хиљаду година касније, кнез исте руске земље оженио се немачком лутеранском принцезом која ће бити позната као СветаЈелисаватеа Романова. Као обраћеник у Православну Цркву (ретка пракса племића и племићкиња који никад нису приморавани да промене веру да би се венчали), Света Јелисавета је поднела смрт свога мужа, и током рата радила је као медицинска сестра на линијама фронта Православног Царства. Након што је узела монашки завет, монахиња Јелисавета је ухваћена од стране комуниста, па је најзад постала мученица, јер је бачена у бунар. Њене очуване и чудотворне мошти касније су похрањене у руској цркви у Светом граду Јерусалиму, недалеко од места где је њена сестра у Христу, Света Јелена, једном пронашла Животворни Крст.

Православни верници, посебно младе Канађанке са коренима у келтским, скандинавским и немачким земљама, могу сматрати ове свете жене своје покровитељке, кнегиње у правом и Вечном Царству.

Извор: ОСР (превод – Информативна служба СПЦ)