Kулт Пресвете Богородице у Боки Которској
У предвечерје великог празника Успења пресвете Богородице Госпођиндана, свечано је прексиноћ било у порти манастира Савина, чија је то и храмовна слава. На свету Lитургију окупља се мноштво народа, вјерника из Херцег Новог и цијеле Боке, а посебна част и радост да су народом и свештеницима били Слободан Бајић, конзул републике Србије у Херцег Новом и пјесник Гојко Ђого. Ту су била и дјеца са Косова и Метохије коју у Игало доводи НВО Сложно у невољи из Ниша. Организатори „Трга од ћирилице су овог пута термин уступили СПКД „Просвјета Херцег Нови, да поводом празника, у сарадњу са Колом српских сестара, приреди духовну академију. Славље је допуњено наступима црквених хорова „Свети Сава из Херцег Новог и „Рождество из Бијеле, као и бројних пјевача озбиљне музике.
Програм је обогаћен пригодним текстовима о Богородици о манастиру Савина које су читале књижевница Оливера Доклестић и пједсникиња Бранка Дернда чланице „Просвјете које су и организатори ове вечери. На крају вечери у порти манастира Савина одржана је и традицинала завјетна вечера мјештана села Крушевице која се одржава редовно уочи Госпоћиндана.
Вече је бесједом отворио монах Макарије подсјетивши на величину и значај манастира Савина кроз вишевјековну историју. Бесједу на тему „О храмовима и посвећености култу Пресвете Богородице у Боки Которској одржала је историчар умјетности и етнолог Луција Ђурашковић из Будве. Она је нагласила да оно што у највећој мјери утиче на формирање култа одређеног хришћанског светитеља јесу чудотворне мошти, чудотворне иконе, крсна слава и бројност истопосвећених храмова.
-Мошти светитеља су једна од највећих светиња. На мјестима страдања хришћанских мученика често су подизане цркве и манастири, а у сваком православном храму обавезно стоји антиминс, тканина у којој се налази дио моштију светитеља. Поштовање Богородице је једна од битних ознака хришћанске побожности. Њено мајчинство и њена „посрдничка функција између палог, огрјеховљеног човјека и савршеног небеског оца условили су њено бројно илустровање већ у раном хришћанству. На иконама, у сликарским дјелима, скулптури и поезији, хришћанска умјетност се трудила да на разне начине, изрази сву величину и љепоту Мајке Божје. Далеко је највише чудотворних икона са њеним ликом. Само у Русији их је преко 300, рекла је Ђурашковић.
Наглашава да је култ Богородице у Црној Гори развијан и због бројних храмова посвећених њој посебно на приморју. Под њеним патронатом били су и засебни урбани центри као на примјер Будва или Цетиње, а и цијеле области, као Бококоторски залив или простор Скадарског језера. Бока обилује храмовима посвећеним Мајци Божјој изграђеном још од периодараног хришћанства, преко Средњег вијека па до нових времена хришћанске историје, независно од тога да ли је ријеч о католичкој или православној вјероисповјести.
-Бока је свједочанство о вјековном јединству и одређеној вјерској толеранцији међу њеним становништвом, посебно када је ријеч о заједничком уздизању и слављењу Пресвете Богородице. Ово потврђује и чињеница да су храмови посвећени Богородици управо подизани на стратешки важним тачкама у Боки – рекла је Ђурашковић.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
