Култура

Пјесничка ријеч у Цетињској богословији

Пјеснички помен Ранку Јововић: Не окрећи главу од мене, Господе

Поводом смрти  Ранка Јововића, чије је име синоним за побуњеног лиричара и апсолутног песничког посвећеника, Удружење књижевника Црне Горе, са осећањем поштовања, љубави, туге и ненадокнадивог губитка, одржаће комеморативно вече под називом „Не окрећи главу од мене Господе“. О светлом лику и непролазном песничком делу Ранка Јововића, o незалазној светлости лирике највишег реда,  која је овенчана најзначајнијим књижевним наградама на српском језичком простору, а  које творе венац православног духа,  говориће:  Његово Високопреосвештенство Митрополит  Амфилохије, Новица Ђурић, председник УКЦГ, Милица Краљ, подпредседница УКЦГ,  Веселин Ракчевић, Илија Лакушић и Бећир Вуковић.

Језик је темељ народа

Поводом Међународног дана матерњег језика, који се од 2000. године обележава у целом свету сваког 21. фебруара, трибина “Ријеч“ УКЦГ организује тематско вече под називом “Језик је темељ народа“. О особеностима српског језика као темељне основе у чувању језичког, књижевног и националног идентита, као и о Вуковом „Српском рјечнику“ (1818.), првој књизи која је писана чистим народним српским језиком и који је имао 26.270 речи живог говора, говориће мр Радоје Фемић, а потом ће чланови УКЦГ говорити своје песме у славу језика. Вече ће се одржати 19. фебруара 2020. године у 19 часова у манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањинграду, Предград 31.

Савремени човек и савремени свет

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, одржаће предавање у свечаној дворани Матице српске у Новом Саду, 20. фебруара 2020. године, са почетком од 19 часова. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић говориће на тему „Савремени човек и савремени свет”.

Борислав Гроздић: Немањићи и православно предање о рату и ратовању

Ако је Бог с нама, ко ће против нас? (Рим 8,31)

На страницама које следе налазе се резултати истраживања дубље прошлости српског народа, доба немањићке Србије. Личности и догађаји, вера, идеје и вредности тога времена оставили су неизбрисив печат на потоњу српску историју, јер прошлост није апсолутно мртва и заувек одвојена од садашњости, и све оно у шта су наше претходне генерације веровале, шта су мислиле, осећале и радиле, тајанственим нитима је уплетено и у наше животе данас. Неозбиљно је и надмено читаву историју мерити својим мерама и своју цивилизацију сматрати привилегованом, уз неизбежну предрасуду да су у средњем веку владали само сујеверје, варварство и мрак. Зато и нашим генерацијама припада право, али и обавеза, да се догађаји и личности немањићке Србије сагледавају и осветљавају новим сазнањима, између осталог, и о томе какав је њихов поглед на рат и ратовање.

О хармоничару и црквеном оцу просвећеног протестантизма

(Андреас Арнт: ”Реформација револуције. Фридрих Шлајермахер у своме времену”;Andreas Arndt: "Die Reformation der Revolution". Friedrich Schleiermacher in seiner Zeit. Berlin 2019).

Фридирх Шлајермахер (1768–1834) је био теолог, философ, педагог и класични филолог у узбудљивој епоси најразличитијих прелома око 1800. Протестантски теолог Фридрих Шлајермахер је свету хуманистичких наука познат и као проминентни стручњак своје епохе за философију Платона. Он је један од најзначајнијих актера такозваних Пруских реформи,  а његови оновремени прилози за педагогију имају  до данас своју научну релевантност. Као амблематични изданак из евангелистичке куће, он репрезентује као нико други расцват протестантизма који се формирао у обличју култивисане културе и субјективне религиозности.