Култура

Изложба фотографија „Православље“

У Народном музеју у Зајечару 12. фебруара 2020. године отворена је изложба фотографија Фото савеза Србије под називом „Православље“ којом је почео програм обележавања славе Епархије тимочке – Сретења Господњег.

Оливера Балабан: Устани и ходи

Прије неког времена мојој доброј старијој пријатељици се упокојила ћерка. У свом њеном родитељском болу и тешкоћи њу је мучила једна мисао – како ће то изгледати кад Господ дође по други пут и када буде опште Васкрсење. Гдје ћемо стати сви – они који буду тада живи и сви они који су се до тада упокојили. Ајде то питање простора је некако и прихватила, али је много више бринула о томе како ћемо пронаћи једни друге у толиком народу. Хоћемо ли се препознати? Шта ако прођу вјекови до тог сусрета, а за неке су већ и прошли.

Епископ Јоаникије: Светосавско духовно наслеђе у Црној Гори

У суботу, 15. фебруара 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у Подгорици је одржао предавање на тему „Светосавско духовно наслеђе у Црној Гори“.

Вече посвећено проф. Светозару Ћираковићу

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори 17. фебруара 2020. године у 19 часова организује вече посвећено недавно упокојеном професору српског језика Светозару Ћираковићу. У оквиру вечери биће промовисане књиге Биљане Живковић (Срби у Албанији, Приморско православље, Отац Доротеј). О књигама ће говорити аутор, а вече ће водити Марија Јелић. Промоција ће се одржати у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства Свети Георгије у Никшићу.

Представљена књига Кроз песме и приче Лице Раковице

Молитвом Оченаш почео је предсабор песника Књижевног друштва Раковица чије су песме заступљене у зборнику Кроз песме и приче Лице Раковице 5.

Писмо подршке градоначелника Кордобе у Аргентини

Ко слободу српску чува,
од кад Лазар славно паде,
Црногорац, а ко други,
он је само чуват знаде."
(из надгробне посвете Милу Гвозденовићу)

Драги мој народе,

Рекох мој народе јер се осјећам као дио њега и тако ме је научио мој ђед Црногорац Јован, рођен у Глухом Долу (црмничка нахија), који је дошао у Аргентину када је имао 12 година са својим родитељима и браћом. Са собом је донио традицију, своју вјеру и обичаје, које је преносио на своје синове и унуке, како не би изгубили свој идентитет и корјене. Мој прађед Мило је био међу добровољцима из САД-а у два рата (1912. и 1914.). Због храбрости је добио два ордена и све ово ме обавезује да напишем ове ријечи.