Култура

Ранкo Мићановић: Од Истока двери

Ранкo Мићановић: Од Истока двери
Ранкo Мићановић: Од Истока двери
Ранкo Мићановић: Од Истока двери
Ранкo Мићановић: Од Истока двери

Нова књига поезије пјесника Ранка Мићановића из Плужина „Од Истока двери“ представљена је 25. септембра 2017. године у оквиру трибине УКЦГ ,,Свободијада" у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у Никшићу.

Обнова средњовековне штампарије у Новомм Горажду

Обнова средњовековне штампарије у Новомм Горажду
Обнова средњовековне штампарије у Новомм Горажду
Обнова средњовековне штампарије у Новомм Горажду
Обнова средњовековне штампарије у Новомм Горажду

Археолошка истраживања, која су по одобрењу Републичког Завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа из Бања Луке, обавили стручњаци музеја „Херцеговина“ из Требиња и „Семберија“ из Бијељине, потврдила су досадашња сазнања да је прва штампарија на просторима Босбе и Херцеговине, а друга на Балкану, која је од 1519. до 1523. године радила у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда, била смјештена у тадашњим манастирским одајама.

Нови број Православног мисионара

Свеска 357, бр. 5/2017 (септембар–октобар)
 

Крајем септембра из штампе је изашао нови број часописа Православни мисионар, посвећен теми односа хришћанства и светских религија. Поред прилога из тематског дела, у новом броју могу се прочитати текстови о Старцу Симеону Добрићевском, Маслинској гори и Гетсиманском врту, светогорском манастиру Дохијар, манастиру Гориоч на Косову и Метохији, односу вере и науке, вишедетним хришћанским породицама, сведочанствима, Филипу Вишњићу, свадбеним обичајима и други.

У рубрици „Десет питања за православног мисионара“ у овом броју на мисионарска питања одговара један афрички православни мисионар – свештеник Филип Гатари из Кеније. Отац Филип је мисионар православља у Африци, у северном подручју Кеније, у округу Нијери. Клирик је Александријске Патријаршије и директор православне школе „Свети Антоније Велики“.

Тајна исцељења патријарха Павла

Тајна исцељења патријарха Павла
Тајна исцељења патријарха Павла
Тајна исцељења патријарха Павла
Тајна исцељења патријарха Павла

Усред ратног вихора, 1944. године из манастира Тројице под врхом Овчара у манастир Вујан пристижу тројица искушеника. За једног од њих, Гојка, лекари су проценили да му је остало још три месеца живота. Тешко оболелом од туберкулозе, да не би заразио сабраћу, било је забрањено да улази у богомољу, осим када је манастир празан, и то само до улазног дела, где се налази гроб вујанског светитеља и где је једино могао да се моли. Није му било дозвољено да улази у централни део храма како не би заразио друге целивајући иконе. Храну му је достављао отац Јулијан на прагу од келије и брзо би се удаљавао, јер је Гојку, такође по препоруци лекарa, било забрањено да обедује заједно са братијом.

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Јеванђељски мотиви у епским народним песмама

Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања.

После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски.

Поимање историје као сарадње са Божјом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос.