Култура

Песник Мирослав Алексић први добитник награде „Алексије Везилић”

Мирослав Алексић, песник из Врбаса, први је добитник новоустановљене песничке награде Алексије Везилић, која се додељује у знак сећања на књижевника, педагога и просветитеља Алексија Везилића. Мирослав Алексић добитник је многобројних награда и признања: Печата вароши сремскокарловачке, Ленкиног прстена, прошле године Вишњићеве награде за животно дело, а ове године награда Алексије Везилић додељена му је за збирку песама Арапски капричо, објављену 2020. године.

У Јутарњем програму Радио-Беседе г. Мирослав Алексић говорио је о новоустановљеној песничкој награди, о животу и раду Алексија Везилића, као и о томе шта везује поезију у награђеној збирци са помало заборављеним и запостављеним српским песником из XVIII века.

Шематизам Епархије дабробосанске 2019–2020

После првог Шематизма Митрополије и архидијецезе дабробосанске из 1882. године, чији значај записаних података се данас види, крајем 2020. године из штампе је изашао Шематизам Епархије дабробосанске 2019–2020, уприличен поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и Митрополије дабробосанске.

Повод и мотив да се приступи изради овог Шематизма, који ће у будућем времену, као и претходни шематизми у садашњем времену, представљати значајан историјски извор, који ће као такав бити незаобилазан приликом проучавања историје, антропологије, топономастике, религије и други тема из живота Српске Православне Цркве и српског народа на простору Митрополије дабробосанске, у Предговору одлично објашњава Митрополит дабробосански г. Хризостом:

Саштита подручја природе Дуга Њива

Из Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета из Бањалуке саопштено је да су током маја покренули иницијативу за проглашење заштићеног подручја природе Дуга Њива са Општином Модрича.

- У протеклом периоду обавили смо неколико активности на припреми поступка проглашења новог заштићеног подручја Дуга Њива на планини Требава, на граници Модриче и Добоја. У периоду од 2010. године повремено смо радили на прикупљању података о богатству врста, екосистема и другим вриједностима овог подручја, у задње вријеме обавили смо неколико неформалних разговора са представницима општине Модрича, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, као и са представницима Српске Православне Цркве, како би се утврдио потенцијал и обим заинтересованих страна за успостављање новог заштићеног подручја на територији Републике Српске, изјавио је Јовица Сјеничић, председник ДИЗБ-а.

Изливена за живот света

Епископ Фотије (Сладојевић): Песма осмом дану
Синај, Бијељина, 2019.

У срце своје затворио сам реч Твоју,
да ти не погрешим. (Пс. 118.)

Није ријеткост да се твори поезија христоликог садржаја која се излије у световни живот не претендујући на више од лирске исповјести, али која неоспорно гради евхаристијску пуноћу и охристовљава књижевност саму. Најизразитији примјер је свакако поезија Николаја Велимировића која је у великој мјери проповједничка, која је, исто тако, великим дијелом на народну, која је образовна и поучна, естетски складна и за широке масе и све узрасте, која се рецитује, али и пјева и која је ушла у саставни дио међе светог и профаног као знак помирења и евхаристијског свејединства. Али је у тој поезији и ерудитивна, онтолошка садржина као одјек високог интелектуализма без претензија на повлашћеност.

Jубилеј Библиотеке САНУ

Библиотека САНУ је јединица у саставу Српске академије наука и уметности. Њеним радом руководи управник којег именује Председништво САНУ из редова чланова САНУ. Библиотека има Стручни савет у чији састав улазе представници свих одељења САНУ и управник Библиотеке. Библиотека САНУ установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841. године. Почела је с радом 14. јуна 1842. године, када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић.

Завршна годишња изложба студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију