Култура

Филм „Човек Божји” награђен на два велика фестивала

Дуго очекивани филм Јелене Поповић, „Man of God” („Човек Божји”), примио је, два пута у месец дана, Награду публике – на 43. Московском међународном филмском фестивалу (МИФФ) и на Фестивалу грчких филмова у Лос Анђелесу (LAGFF). Реч је о филму који говори о животу Светог Нектарија Егинског Чудотворца, чији се земаљски живот завршио 1920. године, због чега је и сâм филм „Човек Божји” посвећен стогодишњици од упокојења светог Нектарија. За сценарио и режију филма заслужна је Јелена Поповић, док је филмска музика дело Збигњева Прајснера, који је компоновао и музику за филмове Кшиштофа Кјешловског. Уз „Simeon Entertainment” и „View Master Films”, у продукцији филма су, међу многима, учествовали и манастир Ватопед са Свете Горе Атонске, Грчки Институт Светог Максима, као и Митрополија Месогејe и Лавреотике, док су у снимању филма учествовали грчки глумац Арис Серветалис, који је глумио светог Нектарија, холивудски глумац Мики Рурк и руска звезда Александар Петров, заједно са екипом изванредних грчких глумаца.

Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад

Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад

Иако први писани траг о прослави Светог Саве као школске славе датира из XVIII века, тачније 1734-1735. у Српско-латинској школи у Сремским Карловцима, као званичан датум када се Свети Сава проглашава за школског заштитника узима се 1840. година. Тада је Совјет Кнежевине Србије одобрио свим школама да у целом „отечеству“ као свог патрона славе Светог Саву.

Деспотов камен

Деспотов камен
Деспотов камен
Деспотов камен
Деспотов камен

У фонду Галерије фресака Народног музеја у Београду чува се, јединствена по садржају и броју, колекција гипсаних одливака надгробних камених споменика, епитафа и ктиторских натписа из периода 13-16. века, који потичу из цркава или са гробаља са различитих простора које су насељавали Срби у средњем веку. Њихова вредност је понекад немерљива јер су често једина преостала сведочанства данас уништених или несталих споменика, неприступачних или недоступних, а често и заборављених у времену и сећању.

Вера и мисао у вртлогу времена

Међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића). Приредили Андреј Јефтић, Микоња Кнежевић, Раде Кисић, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Фоча: Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, 2021.

У издању два српска богословска факултета, у Београду и Фочи, и Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, објављен је међународни зборник радова под насловом Вера и мисао у вртлогу времена, посвећен двојици блаженопочивших архијереја – митрополиту Амфилохију (Радовићу) и епископу Атанасију (Јевтићу). На 824 стране зборник обухвата 36 радова на српском, руском, енглеском, грчком и француском језику, из пера аутора који раде у осам држава.

Да буде примјер и узор свима

“Да буде примјер и узор свима” Младену Василићу уручено признање Капетан Миша Анастасијевић у Банском двору. Василић је посебно посвећен раду и дјеловању Српске Православне Цркве, нарочито Епархије зворничко-тузланске, преносећи вјерно мисију Цркве у овом дијелу Републике Српске, непрестано подсјећајући да је народ овдје одвајкада јако побожан. Према оцјени стручног жирија, којим годинама већ предсједава проф. Радован Пејановић, Василић је педантан, упоран и истрајан хроничар свих догађања, појава, проблема, радости и невоља људи овог дијела Републике Српске, мајевичког и подмајевичког краја.

Вече хорске музике у Суботици

 Вече хорске музике у Суботици
 Вече хорске музике у Суботици
 Вече хорске музике у Суботици
 Вече хорске музике у Суботици

У оквиру овогодишњих Спасовданских свечаности у Суботици, у суботу, 5. јуна 2021. године, у Световазнесењском храму, одржано је вече хорске музике.