Култура

Форум словенских култура

Потпредседница Владе Србије и министар културе и информисања Маја Гојковић састала се данас са директорком Форума словенских култура Андрејом Рихтер, која је у посети Србији, а на састанку је истакнуто да је повезивање и сарадња у области културе земаља чланица Форума изузетно важна како би култура са словенског простора била препознатљивија.

Архимандрит Јован

Родни Лелић је прославио
Онај што мирно у кивоту спава
Што је тамо и цркву саградио
Да има где да почине му глава.

А дечак што уз њега провео је дане
И ког је упутио на своје стазе правац
Црноризац поста од младости ране
Да пример нам даје овај свети Старац.

Манастир Папраћа

Манастир Папраћа налази се у истоименом селу на путу Зворник - Шековићи. У народној поезији манастир се помиње у неколико пјесама. Тако у једној каже се „Папраћу близу Борогова“ подигао је Симеон Немања. У другој, пак, каже се да је Папраћу подигла једна од четири сестре српског „цара Шћепана“, а у стиховима пјесме „Милош у Латинима“ каже се да је Папраћа задужбина жупана Вукана.

700 година од упокојења Светог Краља

Дана 30. марта 2021. године, на празник Светог Алексија Човека Божјег, у Патријаршији српској у Београду, под председавањем Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија, одржан је састанак чланова Програмског одбора Међународног научног скупа 700 година од упокојења Светог Краља којим ће се ове године обележити велики и значајан јубилеј Светог краља Стефана Милутина у Епархији врањској.

Испраћај пророка у Земљу живих

Монографија под називом Испраћај пророка у Земљу живих – Споменица о блаженом уснућу владике Атанасија (1938-2021) излази поводом четрдесетодневног парастоса владики Атанасију. Издавач је манастир Тврдош, а уредник и приређивач је Епископ западноамерички Максим. Књига има 252 стране и илустрована је са преко 380 репродукција (од којих је већина у колору) које, колико је било могуће, хронолошким редом прате живот епископа Атанасија Јевтића, од детињства у родном селу Брдарици, преко студентских и монашких дана, његових путовања по хришћанском Истоку и Западу, до поседњих дана у Требињу.

Јутро које Београд неће заборавити - 6. април 1941.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.

Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања 'Тројног пакта'.