Култура

Ново издање Епархије далматинске

Мученици, исповедници и подвижници Руске Православне Цркве пострадали током 20. века

Многострадална Епархија далматинска смогла је снаге да светлост дана угледа једна потресна књига која казује о небројеним страдањима православних хришћана Русије у једном заиста тескобном времену. Наиме, пре безмало две деценије, г. Слободан Продић начинио је прво издање ове књиге у којој је изложио кратке напомене о страдању само неких од безброј хришћана пострадалих  током прве половине 20. века на простору некадашњег Совјетског Савеза.

Данас, након прилично дугог временског периода, пред нама је друго издање овог дела које је допуњено како самим документима која говоре о прогону Цркве, тако и напоменама о литератури која се у протеклих пар година појавила на руском језику, а обрађује проблем страдања православних хришћана у различитим деловима Совјетског Савеза. Како сам аутор наглашава, дело је настало са жељом да се и други потенцијални ствараоци упусте у дуговремени и тескобни процес истраживања једног у низу прогона Цркве.

Архимандрит Василије Ивиронски: Светлост од Светлости

Свети Никита Ремезијански – сабрана дела

У оквиру едиције Свети оци на српском језику, објављени су преводи свих списа Светог Никите Ремезијанског, сабрани у два тома, и то са критичким апаратом и научним уводом који потписује протојереј-ставрофор Радомир Поповић, ред. проф. Историје Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Сабрана дела Светог Никите Ремезијанског су вид поука, односно беседа подељених у шест књига у којима се говори о одређеним истинама из хришћанске вере и живота. Свети Никита је био хришћански светитељ, епископ ремезијански. Проповедао је Хришћанство у – данашњој – нишко-пиротској области, са седиштем у Белој Паланци. Од његових дела добар део је сачуван и захваљујући томе имамо увид у његов литерарни рад који може да се двојако посматра: 1. пастирски; и 2. богословски. Његов допринос у ширењу речи Божије у југоисточном делу Европе је огроман. Свети Никита је успео да обрати у Хришћанство многобожачка племена која су живела у унутрашњости Балканског полуострва. Његове поуке су обухватале и оне који су се спремали да постану хришћани, односно оне који су то скоро постали, а из разлога учвршћивања у вери.

Аврам Мразовић, Руководство за славенско красноречје, превео протојереј-ставрофор Миливој Р. Мијатов, Нови Сад 2013, стр. 208.

Аврам Мразовић (Сомбор, 12. март 1756 — Сомбор, 20. фебруар 1826) био је српски просветитељ, педагог, књижевник, преводилац, племић и сенатор слободног и краљевског града Сомбора.

Указом царице Марије Терезије од 29. новембра 1777. млади Аврам Мразовић је постављен за врховног надзорника свих православних школа у Печујском школском округу, коме су припадале све српске школе у Бачкој и Барањи, односно у Бачкој, Бодрошкој, Толнајској и Барањској жупанији. Истовремено, Мразовић је био именован и за управитеља свих централних школа тог округа.

Матица Српска представила свој рад у Брчком

Дана 6. марта 2015. године у Брчком је свој рад представила Матица Српска из Новог Сада. У препуној сали Парохијског дома у Српској Вароши, госте је у име организатора Светосавске омладинске заједнице, поздравио протођакон Драган Поповић, координатор СОЗ-а у Брчком.  О раду и историјату Матице Српске говорили су проф.др Драган Станић, предсједник Матице Српске, и доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице. Спремни да помогну у свим аспектима на којима Матица Српска дјелује, а то су поља просвјете, културе и науке, поколонили су преко 200 наслова својих издања, који ће бити доступни за читање у библиотеци СОЗ-а и Црквене општине Брчко.

Изложба Епископа жичког Јустина у Ужицу