Култура

Лепота стваралаштва и хришћанске љубави

Да јутро у Казнено-поправном заводу, упркос сивилу зидина и жици која овај простор одваја од остатка света, може бити ведро и испуњено лепим осећањима, показао је данашњи духовно- културни програм, у оквиру ког је наступио прослављени уметник из Београда Асим Сарван. Свестрани музичар и члан састава „С времена на време“, на позив духовника установе јереја Дејана Трипковића, извео је неколико духовних песама и хитова некада популарне групе, те у непосредном разговору поделио са штићеницима своје искуство откривања и узрастања у православној вери.

Епископ Григорије посјетио изложбу „Романови“ у Москви

Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, заједно с предсједником Републике Српске г. Милорадом Додиком и члановима делегације Републике Српске, посјетио је у Москви изложбу „Романови“, посвећену 400-годишњици владавине велике руске царске династије. Госте је у обилaску изложбе пратио сабрат Сретенског манастира јеромонах Игњатије (Шестаков).

Опело пјеснику Јовану Дучићу

У Херцеговачкој Грачаници епископ Григорије, уз саслужење свештеника Саборног храма, служио је помен пјеснику Јовану Дучићу. Помену су присуствовали учесници „Дучићевих вечери поезије“, бројни грађани, као и представници Града Требиња, на челу са градоначелником Славком Вучуревићем. У галерији Херцеговачке Грачанице, након помена, јереј Дражен Тупањанин је отворио изложбу фотографија Божидара Витаса под називом „1700 година од Миланског едикта“. У наставку програма, пјесник Рајко Петров Ного надахнуто је бесједио на тему „200 година од рођења Петра II Петровића Његоша“. У програму су учествовали и глумци Небојша Кундачина и Биљана Ђуровић, гудачки квартет Академије умјетности из Бања Луке и Хор Херцеговачке Грачанице.

140-годишњи јубилеј Лозничке цркве

На дан Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2013, у Лозници је служена света архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије. Саслуживало је двадесет свештеника и ђакона из суседних епархија: Зворничко-тузланске, Жичке, Ваљевске, Београдско-карловачке и других епархија.

Владикa Григоријe: Андрићев поглед на Херцеговину

Иво Андрић из својих путовања по Херцеговини највише памти свјетлост, камен и споро, готово непримјетно протицање времена. По свјетлости се најбоље сјећа Херцеговине, свјетлости која сија и прожима све и налази се „у осмеху људи, на лицима младића и девојака у предвечерњој шетњи“. Она се прелама као златан, немиран одбљесак у чаши мостарске жилавке. Свјетлост је, по Андрићу, узрок што је овдје, у Херцеговини, човјек способан за живот, храброст и ведрину; због ње има „смисао за меру и стваралачки рад“.

Камен је за Андрића други симбол Херцеговине. Симбол постојаности–грађевина, али и људских живота, симбол трајања. Камен памти дуже и више од људских покољења; у њему је сабијена и сачувана историја – за оне који умију да је читају из „људском руком обрађеном и од употребе излизаном камењу некадашњих градова и здања“. Из камена се може одгонетнути историја једног „бившег града“, као што то писац чини „На камену, у Почитељу“.  На почитељском камену споро и лијено протицање времена у једном тренутку се потпуно зауставља, а вријеме и простор се стапају у једно. „Избледео је у бело-модром жару језичак небеске ваге. Ни знака ни бројке, ни писма ни гласа. Не зове се никако, не означава ничим и не бележи нигде оно што казује овај тренутак на камењу, међу камењем, под зенитским сунцем. Дан нема имена, време нема мере, свет је изгубио границе. У савршеној равнотежи мирују тасови постојања и непостојања.“

Орнаменти српских средњовековних фресака

Изложба Освежавање меморије - атрактивна, интерактивна аудио-визуална поставка од 6. новембра 2013. до 31. јануара 2014. у Музеју примењене уметности

У среду, 6. новембра 2013. поводом дана Музеја примењене уметности, отвара се репрезентативна студијска изложба Орнаменти српских средњовековних фресака - Освежавање меморије, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Орнамент представља украс, шару, декоративни детаљ у примењеној уметности и архитектури, али има велику лепезу симболичних значење, културолошких и религиозних, подложних различитим анализама, па чак и математичком читању и тумачењу.