Култура

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Нови број Православља, новина Српске Патријаршије, између осталог, доноси следeће наслове: Његова Светост Патријарх српски Иринеј и министар Лончар позвали грађане да поштују епидемиолошке мере и током крсних слава. Епископу Иринеју Новембарска повеља Града Новог Сада. Проф. др Богољуб Шијаковић: Стигматизација и идентитет. Пораст говора мржње и претњи Јерменима у Турској. Интервју са др Милетом Радојевићем, директором Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама. Реалност борбе против болести зависности. Са непоколебљивом вољом и надом у Бога, јунаци, напред у Отаџбину!.

Историчар Петар Ђурђев о Новембарској повељи Епископу бачком

Историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада, који је предложио Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја за лауреата Новембарске повеље Града Новог Сада за 2020. годину, у Јутарњем програму Радио Беседе говорио је о својим мотивима да управо владици Иринеју буде уручено ово високо градско признање, као и о значају чињенице да, по први пут, једно црквено лице добије овако важну награду од Града.

Димитрије Богдановић: Књига о Косову

Увод: Историјски приступ крупним политичким и националним питањима нашег времена претпоставка је свакога одговорног настојања да се та питања реше праведно, темељно и цивилизовано. Разлог је томе једноставан: политички феномени имају своју историју без обзира на то да ли то неко хоће или не жели да зна. Без упознавања прошлости таквих питања, без разумевања њихове генезе и услова под којима су се формирали неки односи, није могућно разрешити ни главне чворове проблема. Тако и у случају Косова. Нужно је разумети да је ово сложено питање само један моменат у сплету југословенско-албанских односа, а посебно односа између српског и албанског народа, да то питање није од јуче; да оно има и такве одреднице које обавезују на нарочиту опрезност и одговорност у самом приступу његовом решавању.

Обнова српске школе у Јасеновцу

У манастиру Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу 22. октобра 2020. године почело је уклањање дотрајалог објекта Српске школе изграђене крајем XIX века. Школа је због дотрајалости и предвиђена за рушење.

Животворни Источник

Животворни Источник излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. Година VII, број 34, (број о празнику Свете Петке), Бијељина, 2020. Из садржаја издвајамо:

Бити суочен са стварношћу - тајна хришћанског реализма - Јован Милановић, протојереј; Васкрсење тела - о. Александар Шмеман; Ја сам пут истина и живот - Радмило Радовић, протојереј; Православно учеље о анђелима - о. Серафим Роуз; Свети Сергије Радоњешки - Милош Зекановић, протојереј; Воља Божја и воља наша - Остоја Дикић, ђакон; О ријетком и честом причешћивању - Жељко Теофиловић, протојереј-ставрофор; Епископ далматински Никодим Милаш - Владика Фотије; Рана хришћанска Црква - Бојан Чечар, протођакон, Стефан Немања и наше доба - Владика бачки Иринеј (Буловић); Живот као радост - Давор Арнаут, ђакон; Монах из самурајске породице (интервју са јерођаконом Николајем Оном); Православље у Пакистану (интервју са свештеником Јосифом Фаруком); Српска Герника - Владика Фотије; Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности; Једно од највећих чуда Светог старца Порфирија; Фјодор и Атанасије: учитељи и мучитељи - Срђан Мастило.

Цркве Ружица и Света Петка у Београду

Београдска тврђава, која доминира Калемегданом као најзначајнијим културно-историјским комплексом, је током своје дуге историје делила судбину Београда који је неколико пута рушен и поново грађен, углавном услед ратних разарања. Овај сложен фортификациони комплекс се развијао готово два миленијума. Турско освајање имало је за последицу рушење средњевековних урбаних структура града, док су каснији аустријски покушаји трансформације Београда у утврђени европски барокни град били спречени поновним турским освајањем.

Током свих ових догађања не само да су ишчезле старије урбане структуре града, већ је у доброј мери измењен и рељеф на простору где се некада налазио утврђени средњовековни град. Током 15. века, у доба владавине Деспота Стефана Лазаревића, све до турског освајања 1521. године,  у Доњем граду су се налазиле све најзначајније институције. Биограф Деспота Стефана нам оставља драгоцена сведочанства о сакралним здањима тог периода у свом опису Београда, где по први пут помиње цркву Успења Богородице као катедрални храм митрополита београдског. Он помиње да се црква налазила у саставу истоименог манастира.