Култура

Прича о малом Лазару

Прича о малом Лазару Прича о малом Лазару

У издању манастира Рустово (Будва) објављен је ЦД са 18 духовних прича и песама под називом Прича о малом Лазару. Уредник ЦД-а је г. Асим Сарван. Приче казују разноврсни говорници - од глумаца до духовника и свештеника, што ово издање издваја и чини га оригиналним. Прву причу (о малом Лазару) казује глумац Небојша Дугалић, затим трећу причу о манастиру Ратац изговара о. Лука игуман манастира Светог Петра Цетињског, причу о лику пријатеља казује свештеник Арсеније Арсенијевић... Пратећа духовна музика је пажљиво бирана и врло успешно улепшава изговорене приче.

Изложба “Ризнице манастира Хиландара”

ХиландарПоводом обележавања Дана Музеја примењене уметности, 6. новембра 2008. године, отвара се репрезентативна изложба Ризнице манастира Хиландара, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба и двотомни (двојезични, колор) каталог настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Изложба ће бити отворена од 6. новембра 2008. до 15. јануара 2009. на три нивоа Музеја примењених уметности у Београду.

Сто година Мокрањчевог Осмогласника

МокрањацПре пуних сто година, 1908.г., појавио се у Београду Мокрањчев Осмогласник. Стеван Мокрањац био је у то време професор (виши учитељ) Богословије Светог Саве у Београду. Међу његовим ученицима био је Коста П. Манојловић, касније познати композитор и приређивач Мокрањчевих радова.

Овде пред нама је приказ - писмено сведочанство о овој књизи који нам је оставио јерођакон Иринеј Ћирић (+1955), касније епископ бачки, велики познавалац црквеног и народног појања (мада из скромности своје себе у приказу сматра не компетентним зналцем већ само љубитељем нашег црквеног појања).

Приказ можете прочитати ОВДЕ.

Монах Игнатије Марковић,
сабрат манастира Светог Николе у Јежевици

Пустиња као град - Дервас Ј. Чити, издање манастира Подмаине

Пустиња као градПРЕД­ГО­ВОР СРП­СКОМ ИЗ­ДА­ЊУ

Пустиња се не може населити људима јер не даје услове за живот. Она је сама по себи, одрицање живота. У њој ништа не расте и ништа се не рађа. Она је обичан фон, једнолично обојена позадина пред којом се никаква радња не догађа. Али баш као таква, као одрицање живота и раста и рађања она постаје одушевљени домаћин и колевка и плодоносно тле онима који су се одрекли испразног и сујетног живљења ради задобијања суштине живота.Тамо где је земља која рађа, тамо се и рађа и расте али и умире а тамо где је бесплодна пустиња, тамо Христос постаје Земља Живих. Тамо нема умирања јер они који су се определили за живот у опипљивом осећању Васкрсења већ су превазишли то умирање добровољним самопогребењем у Живоносни Гроб Христов. И једнолични фон пустиње њима постаје као једнолични фон фресака пред којим се одиграва не земаљска радња него драма задобијања вечности.

Свети Пајсије Величковски – дободетељник добротољубља, издање манастира Подмаине

Свети ПајсијеИз предговора српског издања

Св. Пај­си­је Ве­лич­ков­ски (1722-1794), мно­го­са­ве­стан и рев­но­стан, тру­до­љу­бив и тре­звен, сво­јим де­лом мно­го је за­ду­жио, из­ме­ђу оста­лог, и срп­ски на­род. Он сам, у јед­ном свом пи­сму арх. Те­о­фа­ну уз ма­на­сти­ра Оп­ти­не, пи­ше да же­ли да учи­ни до­ступ­ним све­то­о­тач­ка де­ла сло­вен­ском го­вор­ном под­руч­ју, не са­мо Ру­си­ма не­го и Ср­би­ма, Бу­га­ри­ма и дру­ги­ма...

(Пре­по­ру­чу­је­мо сва­ком пре­во­ди­о­цу, као и љу­ди­ма ко­ји се ба­ве из­да­вач­ком де­лат­но­шћу да оба­ве­зно про­чи­та­ју ово пи­смо, ко­је по­ка­зу­је са ко­ли­ко је он стра­хо­по­што­ва­ња и са­ве­сти при­сту­пао овом по­слу, са ко­ли­ко све­сти о од­го­вор­но­сти и зна­ча­ју овог де­ла.)

Промоција књиге «Архијерејске митре»

МитреУ свечаној сали родне куће српског научника Милутина Миланковића у Даљу, прошлог викенда промовисана је књига «Архијерејске митре» протонамесника Александра Ђурановића, клирика Епархије осечкопољске и барањске. Промоцији су присуствовали Епископ осечкопољски и барањски Г. Лукијан, више свештенстеника Епархије, начелник општине Ердут г. Јован Јелић, као и родбина и пријатељи оца Александра.