Култура сјећања: Добојски логор 1915-1917

Изложба четрдесетак експоната, фотографија и писаних докумената под називим „Култура сјећања: Добојски логор 1915-1917“ отворена је у Сокоцу 15. септембра 2016. године, након што су делегације Општине Соколац, борачке организације и СУБНОР-а и Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918.  положиле вијенце на Споменик српском добровољцу поводом Дана пробоја Солунског фронта у Великом рату. Повод је обиљежавање стогодишњице Добојског логора, претече концентрационих логора у Европи у којима је страдао српски народ током три ратна сукоба у двадесетом вијеку.

Тим поводом испред спомен-обиљежја у Сокоцу окупило се много потомака добровољаца који су учествовали у одбрамбеним ратовима Србије, како то чине већ десетак година, а ове, захваљујући архијерејском намјесништву добојском и Регионалном музеју Добој имали су прилику да погледају поставку са документима о страдању њихових предака у Добојском логору. Иако је истина о овом српском страдању дуго скривана, како у тада тек насталој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, тако и у СФРЈ, у посљедњих неколико година се све гласније прича о томе. Српска Православна Црква је сачувала документе о тој Голготи и на све могуће начине покушавала отети од заборава мјесто страдања за које бољи познаваоци прилика у Великом рату говоре да је уз Арад представљало „црну гробницу“ српског народа у Првом свјетском рату.

Црква је подржала идеју проте Славка Трнинића, па је у Добоју изграђена Спомен-црква и костурница, а тек 1. јула ове године је откривен монументални Споменик добојским мученицима. Том чину присуствовали су и гости из Сокоца, представници општинског Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца од 1912-1918. Разговарало се том приликом о развоју сарадње са архијерејским намјесништвом Српске Православне Цркве и Музејом у Добоју, па је први корак већ и остварен поставком у Сокоцу експоната, фотографија и писаних докумената о страдању Срба из Источне Херцеговине, Горњег Подриња и Сарајевско-романијске регије, које су аустроугарске окупационе снаге уз помоћ шуцкора без икакава повода хапсиле и на путу за Арад затварале у логор у Добоју у близини жељезничке станице, да би направиле тампон зону према Србији.

-Први интернирци доведени су 27. децембра 1915. године и смјештени у девет неусловних барака у којима су до тада били болесни војнички коњи, што је одмах био наговјештај масовног страдања тих несрећника, покупљених са срезова; Сарајево, Фоча, Вишеград, Рогатица, Требиње, Билећа и Гацко. До 7. јула 1917. кроз логор је прошао 45.791 логораш. Илустрације ради у априлу 1916. ту су умрла 643 интернирца. О карактеру тог казамата довољно говори податак да је у Добојском логору било више од 16.000 дјеце и жена. Према неким подацима укупан број страдалих је око 5.000, а постоје претпоставке да је та цифра и до 12.000 логораша, истакла је виши кустос историчар у Регионалном музеју Добој и аутор изложбе у Сокоцу Милка Ћосић, говорећи посјетиоцима изложбе о начинима страдања интернираних Срба у том казамату.

Дуго прећуткивање истине о том страдању недужног народа, који се само по мјесту рођења нашао на путу моћника на остваривању њиховог колонијалног циља, угнијездило је код Срба додатну обавезу да сачувају историјске чињенице о мјесту и начину страдања рода, његујући културу сјећања, па отуд и ова изложба носи назив „Култура сјећања-Добојски логор 1915-1917.“

-Ми смо као народ често склони да брзо заборављамо, а споро памтимо, па нам је зато требало стотину година да направимо Споменик добојским мученицима, а сама „борба“ око његове изградње трајала је 12 година. Зато путем медија позивам професоре и просвјетне раднике да заједно са ученицима посјете ову поставку и да им кажу истину о страдању углавном српске нејачи; жена, дјеце и стараца у Добојском логору. Сви треба то да знамо, јер ако не знамо шта је било у времену иза нас тешко нама и у будућности, поручио је архијерејски намјесник Српске Православне Цркве из Добоја Мирко Николић. Радује га да је у Сокоцу упознао потомске српских добровољаца, али и да је разговарао са неким потомцима интернираних Срба са простора Романије, који су страдали у логору.

Гости из Добоја дошли су до сазнања да има још имена са овог простора која би се требала наћи на списку логораша. Сем чињенице да су многи Сокочани нашли имена предака, закључено да би требало доставити податке и о интернирцима који нису до сада регистровани, а породице поуздано знају да су били у Добојском логору. Говорећи о разлозима скривања истине о интернираним Србима у овом логору, прота Николић је поменуо да и није било лако, јер су окупатори у Другом свјетском рату настојали затрти сваки траг постојања Срба на подручју Добоја. Спомен костурницу су усташе порушиле већ 1941. године, а иста судбину намијенили и спомен цркви у њеној близини, припремивши експолозив око храма.

-Црква је спашена захваљујући Јелени, сестри тадашњег добојског угоститеља Николе Краљевића, која је била удата за њемачког официра. Видјевши да су усташе припремили експолозив, успјела га је убиједити да од цркве направи магацин њемачке војске, што је и учињено. Тако је постављена стража која је чувајући ратну опрему, сачувала и православни храм у граду који и сада служи вјерујућем народу. Данас је јасно да је управо захваљујући свештенству тог храма и Архиву Српске Православне Цркве у Београду сачувана истина и документи о постојању Добојског логора у Великом рату, каже Николић.

Према протиним ријечима, Српска Православна Црква, архијерејско намјесништво добојско намјерава да преко Епископа зворничко-тузланског Хризостома, предложи Архијерејском Сабору Српска Православне Цркве да се жртве Добојског логора  прогласе за мученике свете цркве и у календару 27. децембар одреди за њихов датум празновања. Како је у вријеме Титове Југославије црквено земљиште на коме се налази Спомен-костурница и Споменик жртвама Добојског логора одузето, а  данас је у власништву општине и ЈПШ „Шуме РС“, под заштитом Завода за заштиту споменика културе РС, у Српској Православној Цркви су мишљења да би повратком у њихово власништво та локација била далеко боље уређена и искориштена, те уврштена у спомен-комплекс који би у одређено вријеме био отворен и доступан посјетиоцима.

-Соколац  има посебан повод да буде домаћин изложбе о страдању Срба у Добојском логору, јер је са подручја ове општине страдало  120 лица, тим прије што се о овој такозваној „Црној гробиници“ Срба дуго ћутало, а сада је дошло вријеме и сачувамо историјске податке о тој Голготи, истакао је  предсједник Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца  општине Соколац Бранимир Ђурковић. Он се захвалио представницима Српске Православне Цркве и Регионалног музеја из Добоја што су грађани општине Соколац имали прилику да виде фотографије и писане документе о страдањима Срба у том логору, напомињући да би о постојању Добојског логора требало да уче ђаци  у основним и средњим школама у Републици Српској, те да је то најбољи начин да се код младих нараштаја развија култура сјећања и нада да се оваква зла никада не понове српском народу.

Добрила Абазовић

Извор: Епархија зворничко-тузланска