Култура Срба у Трсту 1751–1914

Култура Срба у Трсту 1751–1914
Култура Срба у Трсту 1751–1914
Култура Срба у Трсту 1751–1914
Култура Срба у Трсту 1751–1914

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј имао је част да 14. децембра 2016. године у Архиву Србије у Београду, поводом Дана архива у Србији, буде почасни гост на отварању изложбе „Култура Срба у Трсту 1751–1914“. Изложбу је отворио г. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

Поред епископа Андреја и министра културе и информисања отварање изложбе увеличали су др Мирослав Перишић, директор Архива Србиј; г. Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту; проф. др Аника Сковран; г. Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ; г. Давиде Скалмани, директор Италијанског института за културу; г. Енрике Камачо Гарсиа, директор Института Сервантес; г. Миле Бјелајац, директор Института за новију историју; академик Драгослав Михаиловић; г. Миломир Марић, главни уредник телевизије Хепи; г. Милорад Вучелић, директор и главни уредник листа „Печат“; г. Небојша Брадић, уредник културно-уметничког програма РТС; г. Љубиша Ристић, позоришни редитељ; председник Крунског већа г. Драгомир Ацовић; г. Драган Џајић, спортски радник.

Епископ Андреј је говорио о животу Срба у дијаспори и њиховом културном стваралаштву, као и о међусобној подршци за очување културног наслеђа. Владика Андреј је нагласио да су Срби створили нешто што остаје свим потомцима и што показује веру која је грађена на јаким темељима, али и културну свест коју су имали ствараоци овог историсјког знамења.

Министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић је навео да је Министарство културе и информисања у изради стратегије развоја културе нагласило значај српског културног простора на ком је српски народ током историје остављао трагове, а чија је северозападна граница Трст. Главни задатак и обавеза архива у Србији је да тај културни простор чувају, означавају и негују, што се овом изложбом и потврђује.

Директор др Мирослав Перишић је окарактерисао Трст као једно од најзначајнијих духовних средишта Срба ван Србије, где се јављају зачеци српског грађанства. Срби у Трсту су били посредници између западне културе и Балкана, а Трст се налазио у средњеевропско-балканском културном кругу у којем је текла историја Срба, у којем се обликовала њихова култура и формирао њихов национални идентитет у новом веку.

Председник Српске православне црквене општине у Трсту г. Златимир Селаковић истакао је да је ове године прослављено 260 година постојања Српске заједнице у Трсту нагласивши значај Српске заједнице за развој овог града. Захвалио је у име 7.000 Срба који данас живе у Трсту на великом залагању Републике Србије, Министарства културе и Архива Србије чији рад у Трсту траје већ четири деценије.

Проф. др Аника Сковран, историчар уметности, је истакла да је Трст за историју Срба у 18. и 19. веку значио европски и светски домет у култури и трговини. Трст је захваљујући добрим везама са Аустријом преузео улогу главног града Медитерана и Европе, у ком су Срби имали значајну улогу у трговачким пословима, поморском саобраћају и другим делатностима.

У уметничком делу програма наступили су појци Епархије аустријско-швајцарске из Беча који су били предвођени епископом Андрејем лично. Отпеване су химне Светом Спиридону на почетку и на крају програма.

Изложба је резултат дугогодишње сарадње Архива Србије, Српске православне црквене општине у Трсту, Генералног конзулата Републике Србије у Трсту и установа културе града Трста, а настала је на основу рада стручњака Архива Србије на заштити и истраживању архивске грађе Архива Српске православне црквене општине у Трсту.

Издата је такође студија на преко 480 страна, богато илустрована, коју су приредили госпођа Јелица Рељић и господин др Мирослав Перишић, на чијим првим страницама се налази исцрпан предговор надлежног Архипастира – Епископа Андреја.

Аутори изложбе су гђица Јелица Рељић, др Мирослав Перишић и гђа Ана Кос Вујовић.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска