Кумови на крововима свих континената

Пријепољци Илија Андрејић и Драган Петрић за три деценије бављења алпинизмом освојили 150 врхова виших од 3.000 метара, међу којима и Маунт Еверест

Двојица Пријепољаца, кумови Илија Андрејић (43) и Драган Петрић (49), увек су у кондицији, топ форми. Кад у слободно време не вежбају у теретани или трче на стази, онда су у некој оближњој планини, где пешаче или се пењу уз какву стену. За неког ко се бави врхунским алпинизмом - а они су, нема сумње, међу водећим високогорцима на овим просторима - никад нема опуштања, јер нови поход ка неком од светских врхова лако искрсне.

У планинарским путешествијима Илија и Драган су без премца: за три деценије бављења алпинизмом освојили су чак 150 врхова виших од 3.000 метара па и опасни Маунт Еверест, на коме су се, са иконом Светог Саве у рукама, поносно фотографисали 20. маја 2007. године. Међу свега седам људи из Србије који су досегли „кров света", тројица су из Пријепоља: њих двојица и Исо Планић, који је родом из ове вароши на Лиму, а живи у Суботици.

Петрић и Андрејић, чланови пријепољског планинарског друштва „Камена Гора", подухватили су се последњих година с једном необичном амбицијом: да освоје највише врхове свих седам континената (што је до сада код нас само Новопазарцу Басару Чаровцу пошло за руком). Већ су се попели на Мон Блан (2001. године) и Елбрус (2004) у Европи, два пута на Аконкагву (2003. и 2008. године) у Јужној Америци, као и на азијски Маунт Еверест. На пролеће иду на Денали, највиши врх Северне Америке, а у плану су, током наредних годину-две и Килиманџаро у Африци, Карстенс у Океанији и Винсон на леденом Антарктику.

- Подухват освајања свих тих врхова нам је круна каријере, остварићемо га. И не само тај: веома важан нам је циљ да у Пријепољу буде отворена званична станица Горске службе спасавања, јер у овај крај долази хиљаде планинара, овуда ће проћи део европског пешачког пута Е-7, потребе постоје, а наши спасиоци исказали су се у многим локалним акцијама - казује за „Политику" Илија Андрејић, па нас уводи у причу о његовим и Драгановим почецима у планинарству.

Догодило им се то с почетка осамдесетих година.

Драган и Илија су прво били спелеолози, ушли у више од 100 пећина, потом су се бавили оријентацијом у простору, дисциплином за сналажење на непознатом терену, у чему су били прваци Србије. Онда су се истицали у Горској служби спасавања, завршили потребне курсеве, стекли знања веома им потребна у алпинизму.

У походе на планине кренули су од оближњег Јадовника и Камене Горе, преко Дурмитора, Триглава и других, укупно више од 200 освојених врхова на територији бивше СФРЈ. Први њихов врх у иностранству почетком деведесетих био је Атос на Светој Гори, када су добили заставу од братства манастира Хиландара од које се после тога ни на једном путешествију нису одвајали. С њом су стигли на укупно 32 врха на Алпима, Андима, Хималајима.

- За онога ко се пење на највише врхове важно је да буде психофизички потпуно здрав: да издржи велике хладноће, нагле промене притиска, спавање на снегу и леду, поремећаје у организму. Затим да је искусан, старији од 30 година, и потпуно технички оспособљен за пењање. Ми смо, пењући се на Маунт Еверест виђали страдале људе, из комерцијалних експедиција недовољно припремљених за сурове услове - напомиње Андрејић.

У чему је чар високогорја као хобија, питали смо их. „То је изазов, ми смо живот посветили планинама и планинарству", одговара Илија. „Ово бих назвао нашим стилом живота, потпуном испуњеношћу. На планини ми је све потаман, не треба ми ни телефон, ни Интернет. И не бих алпинизам назвао нарочитом храброшћу, већ одлучношћу, упорном тежњом ка циљу. Нисам ја изабрао планинарство, оно је изабрало мене", додаје Драган.

Обојица кумова имају статус врхунских спортиста, али сем стипендија Спортског савеза ништа не добијају, а камоли национална признања. Штавише, каткад је сложенији и тежи подухват прикупити паре за експедицију него се попети на врх.

Извор: Политика