Кућа Свете Филотеје из 16. века у Атини претворена у музеј

Музеј Свете Филотеје у Атини, харитативне монахиње и мученице из 16. века, отворио је Његово Блаженство Архиепископ Атине и све Јеладе г. Јероним у недељу, 19. фебруара 2017. године. Присуствовало је неколико архијереја Грчке Православне Цркве и Васељенске Патријаршије, као и представникци власти. После Литургије, у част Свете Филотеје архиепископ Јероним служио је чин и свечано отворио музеј у породичној кући покровитељке и заштитнице грчке престонице, преноси сајт Грчког Православне Цркве.

У свом говору Архиепископ је истакао да је отварање музеја разлог за радост, додајући: -Они који посете ову кућу сазнаће да је у 16. веку, у време ропства, жена успела да постигне огроман подухват и да постане узор свима нама.

Нови музеј се налази у вили из османског периода која је припадала породици Венизелос, један је од ретких архитектонских остатака из османског периода и најстарија је кућа у Атини. У музеју ће се налазити филантропска установа Апостолики Диаконија Атинске Архиепископије, која је од сада под заштитом Свете Филотеје, и биће инспирисана њеним примером вере, филантропије и солидарности у време окупације и озбиљних оскудица грчког народа.

Света Филотеја је рођена у Атини 1522. године у богатој породици. Била је приморана да се уда у 14. години, али када је њен муж умро када је имала само 17 године, почела је водити живот молитве и бавити се добротворним радом. Њени родитељи су умрли 1549. године и постала је једини власник имања.

На монаштву је добила име Филотеја. Основала је манастир Светог Андреја око 1551. годне, у коме су монахиње израђивале рукотворине, бавиле се ткањем, кувањем и помагањем младим женама које су се припремале за породични живот. Манастир је имао неколико харитативних објеката широм Атине и на острвима у Егејском мору, међу којима дечје домове, домове за старе, као и школе за децу у Атини.

Света Филотеја је позната по откупу на слободу Грка узетих као робље од стране Турака, нудећи им уточиште и помажући им да се домогну слободе. Основала је и манастир у месту Патесији. Манастири су често пљачкани и њихови пољопривредни плодови уништавани. Како је њена слава расла, тако је расла и османлијска мржња према њој. Дана 3. октобра 1588. године четири отоманска плаћеника су провалили у манастиру Патесију током бденија и тако је тешко тукли да је неколико месеци касније умрла мученичком смрћу 19. фебруара 1589. године.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)