Петровдан у Кућанцима, родном месту патријарха Павла

На празник првоврховних апостола Петра и Павла Његово Преосвештенство Епископ славонски Сава служио је свету архијерејску Литургију у Кућанцима, родном месту блаженопочившега Патријарха српског Павла. Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство Епархије славонске, изузев протосинђела Дамаскина (Ђурића) који је богослужио у Слатини и јереја Јовице Гачића у Катинцу, будући да су храмови у тим местима такође посвећени Светим апостолима Петру и Павлу.

Са благословом Епископа славонског Саве, а на молбу верника који су редовно долазили на Литургије и богослужења која је вршио блаженопочивши патријарх Павле у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог и другим храмовима у Архиепископији, у организацији Вазнесенске цркве из Београда група од четрдесет поклоника кренула је у Кућанце на славу храма Светих апостола Петра и Павла.

Храм у коме је крштен патријарх Павле срушен је до темеља 1991. године, иако на тим просторима није било ратних дејстава. Пре четири године је отпочела обнова храма, а пре две године почела су богослужења. За пароха је постављен млади свештеник Драган Гаћеша, пун жеље да, уз благослов и помоћ свога Епископа, са верним народом обнови ову светињу. Планирано је да највећи део обнове буде завршен до славе храма идуће године, када се навршава сто година од рођења патријарха Павла.

Очигледно је да ова многострадална епархија тешко може да сама обнови храм и родно имање патријарха Павла. Зато су они којима је блаженопочивши патријарх Павле у срцу и коме се свакодневно обраћају  за молитвено заступање, кренули да помогну. Могућности нису велике, али је жеља огромна. Сваке године од упокојења патријарха Павла, вредне сестре скупљају прилог за обнову храма и родног имања. Други пут су имале прилику да свој прилог уруче у Кућанцима како би  указали другима колико је важно да се ова светиња обнови и негује спомен на Патријарха, кога су многи још за живота сматрали светим. Својим примером желе да помогну и да се подиже "жива црква" саздана од верујућег народа.

После читања светог Јеванђеља вернима се обратио протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, честитајући празник, говорио је о значају светих Апостола, а нарочито о блаженопочившем патријарху Павлу и његовом делу за наш народ и Епархију славонску. Више од половине присутних приступило је светој тајни причешћа.

По заамвоној молитви прочитана је молитва за болесне, одслужен мали помен блаженопочившем патријарху Павлу и осталим упокојенима, а потом је Епископ преломио славски колач.

Пред свету Литургију у храму је крштен дечак Милош. Колико симболике! Навиру снажна осећања и помисли да се управо ту крстио вољени Патријарх. Новокрштени Милош Радановић пријавио се да следеће године, на стогодишњицу рођења патријарха Павла, буде кум храмовне славе. А онда још једно крштење: крштен је и млади Јован Бошњак.

После свете Литургије приређена је заједничка трпеза љубави.

Многи су више пута улазили на родно имање патријарха Павла распитујући се код мештана и сродника за детаље из његовог живота. Мештани су групе поклоника уводили у своје куће и служили на празник Светих апостола Петра и Павла. Овог дана њихова врата су за све отворена, рођаке и пријатеље који су се иселили, комшије и посетиоце.

Верници из Београда су обећали да ће редовно посећивати Кућанце и Епархију славонску. Спремају се да ове године трећи пут заредом присуствују светој Литургији у Јасеновцу на Свете Новомученике Јасеновачке, који се прослављају 13. септембра/31. августа. Са Епископом, свештенством, верним народом Епархије славонске, верницима из Бања Луке и са других простора, који су у последњих неколико година почели редовно да долазе, труде се да ово велико страдалиште и светилиште буде што посећеније на овај дан.

"Чини ми се да је свако од нас кренуо пут Кућанаца са истом жељом, не само по благослов, него и  да осети дух блаженопочившег патријарха Павла и ходи путевима којима је Он ходио. А о том путу сам заправо размишљала пролазећи кроз сва та страдална места и све више схватала колико је и пут нашег упокојеног патријарха био страдалан. Смењивале су ми се емоције. Прожимала ме је сета, али и неописива радост. Као оног дана, након упокојења Његове Светости, у мимоходу према Саборној цркви у којој је било изложено Његово, усуђујем се рећи, свето тело. Нећу износити хронологију путовања, већ  имам потребу да вам пренесем лични утисак и само једну у низу доживљених емоција, јер свако од нас носи свој лични доживљај.  Док смо ишли ка имању на којем је одрастао блаженопочивши патријарх Павле, присећала сам се стихова песме "МАЈКА" Матије Бећковића, коју сам први пут прочитала у културном додатку "Политике", објављеној још  за живота Његове Светости. Када сам прошла кроз капију и ногом стала на земљу по којој је још  као дете ходио Патријарх,у глави ми је одзвањало само неколико стихова те песме, из средине и с краја мајсторског рукописа: "... а тетка ми је Мајка, која ме подигла од колевке кад се преудала она што ме родила ... и сад ја мислим кад променим светом како ћу прво тетку да видим којој сам се највише ужелео ... Видећу и мајку, ако Бог да, и ако ме позна."

И обузела ме је некаква студен и на лицу осетих грч. Али, срећом, брзо се окретох пут бунара, једине аутентичне грађевине из доба одрастања Његове Светости и кренух ка њему. Ка том непресушном извору живота. А бунар прекрила јабука. Старо стабло, крхке гране, а род чини ми се, с једног изданка, никао у гроздовима, сваки плод ситан а здрав.

Боже, помислих, колико ово дрво подсећа на патријарха Павла. Колико је симболике у овом стаблу, у овом дрвету спознања. И обузе ме некаква неописива топлина и неста грча са лица мога. И погледах, поред мене стајаше, баш она која треба, сестра Мара која је бдела над патријархом Павлом док је био у болничкој постељи, и имаше осмех исто као и ја...", казује драмски уметник, Биљана Ђуровић, једна од поклоника путовања.

Обузети радошћу што су били у Кућанцима, осетили љубав и топлину наших домаћина, али и са сетом због околности у којима живе наши сународници са својим свештенством, поклоници су кренули за Београд. У повратку  су посетили манастир Свете Петке у Беркасову код Шида, присуствовали празничном бденију и разговарали са оцем Гаврилом, духовним чадом патријарха Павла, кога је патријарх замонашио у Дечанима и који је педесет година службовао у Америци.

Настојатељица мати Анисија са сестринством приредила је послужење и упутила позив свима да ускоро поново  посете овај манастир, који се такође обнавља.

Зорица Зец