Лајковац: Благо народу који има светитеље за просветитеље
У свечаној дворани Градске куће у Лајковцу 24. јануара Лета Господњег 2015., под покровитељством Градске библиотеке, одржана је сада већ традиционална Светосавска академија.
Духовно слово започело је Светосавском химном и молитвом Оче наш у извођењу градског хора „Хаџи Рувим“ из Лајковца и обраћањем директора Градске библиотеке Снежане Бугарчић.
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, а у част најдивнијег српског имена - Светога Саве, предавање је одржала монахиња Ирина, настојатељица манастира Грабовац.
- Обележавање 780-е годишњице од блажене кончине човека који је уцртао и утро српском народу пречицу ка Царству небеском представља погодну прилику да у светлости његове светости сагледамо пређени пут и управимо своје даље кораке...
Сваки Србин зна о њему понешто, али нико не зна све. Према речима Милоша Црњанског, да као што с династијом Немањића започиње историја средњевековне Србије, тако да је у народу постојала свест као да пре Немање државе и није било, тако и историја српске средњевековне просвећености почиње искључиво Светим Савом, као да је пре њега и није било.
Далековид у циљевима, мудар у планирању и истрајан у извршавању, свештеноинок Сава се у програму за цркву и државу држао Спаситељевих речи: "Иштите најпре Царства Божјега и правде Његове" (Мт. 6, 33). Богопросветљени ум Савин увек је знао шта је најпотребније да чини за Србе, као пастир који је најпре сâм извршавао, па тек онда друге поучавао... "Јер, људи су такви", сведочи други наш светитељ Епископ Николај Велимировић, "ако захтеваш од њих да буду мало бољи, они ће остати тамо где су, али ако ставиш пред њих савршен пример и захтеваш од њих да буду врло добри, они ће те више и радије послушати".
Свети Сава је обједињавао расуто, просветлљивао затамњено, уздизао посрнуло и пало Српство. А шта за нас, савремене Србе, значи Свети Сава? Колико је он за нас и у нама жив? Колико следимо његове стопе, колико упорно, свесно и савесно ходимо путем на који нас је он упутио? - подсетила је мати Ирина на вечна питања светосавских поколења. Питања, чији су одговори смернице нашег живљења и данас у 21. веку.
- Он нам је и данас потребан, као што је и својевремено био, као путоказ и учитељ, и на просветитељском, и на црквеном, и на политичком, и државном и сваком другом плану појединачног и заједничког опстанка у времену за вечност. Како бисмо без Светог Саве препознали сами себе? Православна просвећеност његовог времена није тежила знању ради знања, већ ради познања истине. И то не истине као чињеничног стања, него Истине као Личности. "Ја сам Пут, Истина и Живот". Свако знање и вештина, свака наука има само онолику вредност, колика је мера њеног доприноса духовном узрастању човека у меру раста Христовог.
У лику Светог Саве сажет је и одатле, као из средишта, зрачи дух обожене српске нације, а у делу милог нам светитеља налази се све оно што чини суштински и највиши израз Православља на српски начин, нама блиског под називом Светосавље. Иако утемељивач нашег националног идентитета, Архиепископ српски Сава није свој патриотизам наметао, просто га је живео живећи јеванђељски. Космополита у савременом смислу, прожет духом православног екуменизма, он се осећао као код куће у свакој православној заједници сваке расе и језика.
"Угледајте се на мене, као и ја на Христа", поручује свима вернима Апостол народâ Павле. Иста би могла бити и порука Светог Саве нама, његовим потомцима. Своју љубав и поштовање према њему најбоље ћемо посведочити усвајајући као правило сопственог живота његове речи и дела. Имајући га у својим срцима, у породици, школи и политици, он ће бити наш савременик, а његово дело живо. Док смо на путу Светосавља, ми смо на путу спасења, и једино тако можемо изаћи као победници из свих искушења која су нас пратила у прошлости и увела у трећу хиљадугодишњицу Хришћанства. Угледајући се на Светог Саву, будимо увек свесни да једино Господ наш Исус Христос нема алтернативу. Јер, "земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!" – надахнуто је проповедала мати Ирина на Светосавској академији у Лајковцу.
Извор: Епархија ваљевска
