Лице Раковицe кроз песме и приче

Издавач: Књижевно друштво Раковица, за издавача Братислав Магдић, приређивач и главни и одговорни уредник Никола Рајаковић, Београд 2017, стр. 195.

„Књига је кључ за за човеково срце, и вечно озарење, и све љубави које сједињују човека са Богом и човека са човеком. Даровала ми је кључ којим се отварају двери човекова срца, духа и разума,“ пише др Драгутин Фуруновић у књизи Историја и естетика књиге I, Београд, 1999.

Књигом Лице Раковице кроз песме и приче, са посебним освртом на духовну потку и стваралаштво Књижевног друштва Раковица, нуди један од кључева који отвара двери човекова срца и разума.

Реч је о прилично обимној књизи која на две стотине страна нуди различите културне садржаје којима се кроз документарну грађу, песме и приче осветљава део културне историје ове београдске општине.

У уводнику књиге приређивач Никола Рајаковић је обезбедио духовна упоришта преко пасажа из библијских, хришћанских православних дела, те се на почетку књиге срећемо са цитатима из Библијске енциклопедије протођакона др Радомира Ракића

У посебном фокусу је средњевековни манастир Светог архангела Михаила у Раковици, који је непроцењиви источник свеукупног духовног живота кроз тмину и светлост минулих времена. Стожер окупљања. Данас је манастир у Раковици место окупљања књижевних стваралаца, који седму годину по реду долазе на Међународни сабор духовне поезије.

На Речи која беше у почетку и која је Творац свега света видљивог и невидљивог, на Мирославово јеванђеље, како слови сам почетак ове књиге и њеног величанства, како јој се приређивач обраћа, наслања се Лице Раковице кроз песме и приче.

Овај мали атлас који се листа и чита по реду и преко реда, у целини и појединачно, предочава богату слику културног живота Раковице и чини вредан прилог збирној биографији ове општине и престоног града.

Истраживачки и захтевни посао у припреми ове књиге обавио је Никола Рајаковић, песник и културни делатник понајвише на подручју матичне Раковице, не само по професионалној обавези, већ по дубљем налогу свога стваралачког бића.

Књига је настала захваљујући сачуваној архиви приређивача, као и прилозима сарадника: књижевника Радомира Андрића, Драгана Лакићевића, Миће Цвијетића, Босиљке Жебељан, Зорице Јовичић, Павла Ковачевића, Божидара Младеновића, Мидорага Д. Игњатовића, Мирка И. Нанића, Момира Ћетковића, Драгана Угарчина, Љиљане Стефановић Љис, Снежане Класовић Ђорђевић, Јасне Чутурило, Анђелке Пауновић и Гојка Шашића.

У књизи су презентована и друга културна духовна упоришта од времена њиховог послератног оснивања до данашњих дана.

Из вишедеценијске грађе, пажљиво одабране, читамо  о оснивању Библиотеке Књижевног друштва, о оснивању Књижевног клуба у Раковици (1962-1966), о Библиотеци „Миодраг Билатовић“, Књижевног друштва Раковица (1995), а затим се нижу портрети песника и стихови који својим песничким низом показују лице Раковице. 

Књига је обогаћена документационим материјалом у виду фотографија, записника, програма, новинских текстова. Можемо рећи да су сви жанрови уметности нашли своје место у књизи, а у њој многи ствараоци кој су жива прича и слика нашег свеукупног културно-историјског и духовног живота.

Тако су у књизи поменути уметници који су живели или гостовали у Раковици: Света Лукић, Миодраг Булатовић, Никола Дреновац, Божидар Тимотијевић, Миленко Јовановић, Зоран Костић, Радомир Андрић, Стеван Средојевић Полимски, Милорад Калезић, Драган Жигић, Михаило Вујанић, Милован Крунић, Божидар Младеновић, Милан Ђорђевић, Луне Левајац, Богдан Мрвош...

„Веома су важне књиге у којима се сабира и процењује укупност људског стваралаштва и искуства, било да је њима обухваћена микросредина или шири национални простор. Јер, све се то на крају нађе у купном збиру релевантних учинака одређене друштвене заједнице и уодређеном временском периоду. Посебно је важно када се презентују и сумирају остварења у култури, као трајном духовном печату једног народа. Наиме, у култури и преко културе он се потврђује, просветљује и ослобађа...“ пише у предговору књиге др Мићо Цвијетић и у име тог духа слови и књига Лице Раковице кроз песме и приче.

З. Зец