Лична срећа као идеал савременог човека

- Однос Православља и тзв. религиозности "Новог доба" (New age), синкретистичког верског покрета, који се јавља међу хипицима шездесетих година у Калифорнији, а потом прелива у западну Европу, није догматска, канонска нити пак литургијска тема. Ради се о маргини црквеног живота, продукту интеракције Цркве и света. Јер, Црква пребива у свету и исти људи који су чланови друштва су део Цркве и у њу уносе свој поглед на живот. Век за нама био је век идеологија (комунизам, фашизам и економизам), у које се „мали“ човек разочарао и, окренувши се себи и свом непосредном окружењу, почео да ствара „алтернативну веру“ са личном срећом, као искључивим циљем, рекао је проф. др Зоран Крстић на трибини "Православље и религиозност Новог доба", коју је у Ваљевској гимназији, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, приредила Светосавска омладинска заједница.

Човека данашњице не занимају велике идеје. Индивидуалац је, неретко на рубу нарцисоидности, фокусиран на садашњи тренутак и земаљске циљеве. Прича о Царству небеском далека му је. Како свака темељна идеја има алтернативу, тако ју је нашао и учењу традиционалних цркава. Религиозност "Новог доба" обухвата и Хришћанство и далекоисточна веровања, и веру у Васкрсење и реинкарнацију. Нема институције и свештенство. Шири се литературом, филмом, музиком... Будући да је лична срећа на пиједесталу циљева савременог човека, његов апсолутни приоритет је здравље, као њен основни предуслов. Отуда имамо мноштво витамина, чајева и препарата у апотекама, али и у телевизијским рекламама. Нема ничег спорног у тежњи здрављу, објашњава проф. др Зоран Крстић. Проблем за савременог човека јесте како да оправда болест и осмисли патњу.

- Погледајте богате госпође које са 70 желе да изгледају као да им је 30 година. Старост и болест је немогуће прихватити јер су то синоними за несрећу. У свести данашњег човека поистовећују се здравље и спасење. Он одбија да осмисли патњу те му је немогуће говорити о распетом Христу. Религиозност "New age-a" заснована је на "све је лепо, сви се волимо, Христос нас воли...". Али без подвига и патње нема Хришћанства. Наша Црква је у опасности јер тај вид религиозности не сме да прихвати зарад придобијања младих људи за своје чланове- сматра др Зоран Крстић, професор огромног педагошког искуства.

Према статистикама из деведесетих година, у Европи преко 30 одсто људи верује у реинкарнацију. Како је за личну срећу неопходно остати здрав и млад, а што опет изискује много новца, веровање у древну будистичку идеју о поновном рађању својеврсна је анестезија за сиромашне. "У овом животу сам губитник, у следећем се рађам богат", резонује поборник "новог доба".

Савремен човек у религији тражи игру и забаву. Отуда имамо хороскопе у свим часописима, које многи читају управо ради разоноде.

"New age" религиозност одликује и отпор према институцијама, међу којима се налази и Црква. Савремен човек формира "своју личну" веру и све је већи број верника који су у контакту са свештеницима само ради крштења, славе и сл. А суштина Хришћанства јесте живљење у заједници. Господ жели да нас види сабране у молитви, да смо браћа међу собом.

Ми се од уплива ових новитета не можемо одбранити, констатује проф. Крстић. Можемо се одбранити од њиховог деловања на нашу свест, ако познајемо сопствену веру и ако смо у њој укорењени. Носимо истину живота и не треба ничега да се плашимо, закључио је проф. др Зоран Крстић у препуној сали Ваљевске гимназије.

Извор: Епархија ваљевска