Листићи из прошлости Петра Костића
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у крипти храма Светог Саве на Врачару 8. фебруара 2018. године одржана је промоција књиге Листићи из даље и ближе прошлости Петра Костића, коју су приредили др Александра Новаков и др Урош Шешум.
Књига „Листићи из ближе и даље прошлости Петра Костића“ садржи радове које је Петар Костић, доајен међу српским културним делатницима на простору Старе Србије и Македоније, објавио у српској периодици од 1902. до 1934. године. Био је ректор Призренске богословије (1882-1889) и основао је Српску гимназију у Солуну и био њен директор од 1894. до 1897. године.
Објавио је четири књиге и на десетине радова у периодици, углавном из историје културе Призрена и Старе Србије. Записивао је српске народне обичаје и обреде у Старој Србији. Писао је и о народном, просветном и црквеном животу Срба у Призрену. Спасио је многе српске драгоцености, којима је запуштањем претила сигурна пропаст.
На промоцији су говорили приређивачи др Александра Новаков и др Урош Шешум, председник Друштва пријатеља манастира Светих архангела код Призрена Бојан Бабић и ректор Призренске богословије Светих Кирила и Методија у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.
Поред умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија Јевтића и настојатеља Светосавског Храма на Врачару архимандрита Стефана (Шарића), промоцији су присуствовали господа свештеници из епархија Нишке и Београдско-карловачке, као и потомци Петра Костића. Публици која се одазвала у великом броју, обратио се и пријатељ књиге – рецезент Ненад Танасковић.
Музички део препуштен је младој уметници, извођачу етно музике Катарини Божић, која је отпевала старе призренске песме - Касаба, Густа ми магла паднала, Калеш бре Анђо, Казуј поље Косово – које су се умилно уткале у душу присутне публике не остављајући никог равнодушним у предивној крипти Светосавског храма. Водитељка програма рецитовала је надахнуто предивне стихове песника Љубомира Симовића О Светом Јоаникију Девичком.
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео, траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,
и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније,
кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!
Извор: Храм Светог Саве
