„Литерарни отисак“ из Гњилана у цркви Светог Марка

Српски књижевни клуб СербиКа из Гњилана представио је 19. фебруара 2019. године у крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану нови двоброј, једанаесту свеску, часописа Литерарни отисак. Сабране је благословио старешина цркве протојереј-ставрофор Трајан Којић који је рекао: -Сваки часопис вреди онолико колико има озбиљних тема, а овај часопис управо то и оправдава. Овде има изванредних стваралаца, а то је доказ да када наш народ не може другим средствима да се бори за свој опстанак, онда се бори пером.

Потка часописа су, како и пише на почетку књиге, речи књижевника Милована Данојлића: „Поље културног стваралаштва је простор на коме се окупатор најтеже сналази. Јачање културних делатности је од егзистенцијалног значаја за народни опстанак, важно колико и обнова привредне делатности, ако не и важније.“

У представљању двоброја учествовали су проф. Даница Андрејевић, која је говорила о значају културног стваралаштва и очувања језика управо на простору Косовског Поморавља.

Уредник часописа Ратко Стоиљковић је подсетио на време када се часопис стварао у просторијама тик уз гњиланску цркву и када је све погромом Срба 17. марта 2004. године нестало. Међутим, нико није одустао ни после погрома ни посоле прогона Срба са Косова и Метохије и часопис је наставио да живи и окупља косовско-метохијске писце, бивајући тако чувар језика, историје, легенди и предања. Гњиланска црква је увек била и остала стожер окупљања и једина нада за спасење свих Срба. 

Часопис садржи поглавља: Наша књижевност, Завичајна пооезија и проза, Уз годшњицу Великог рата, Из народне ризнице Косовског Поморавља, Стеван Мокрањац и месни записивачи, Из нових књига, Прикази и критике, Из хришћанског живота: Света новомученица Босиљка Пасјанска, Књижевне награде и признања и Из ликовне текстове.

Из поглавља Из старих књига и рукописа  издвајамо писање Цариградског гласника о Косовском Поморављу године 1903/1904:

„У трећој и четвртој години 20. века Цариградски гласник је донео 48 извештаја и других текстова из гњиланског крај. Очигледно, редакција није одолела квалитетним дописима из овог краја, јер је често опомињала сараднике и давала им упутства да не наводе друге говоре у извештајима и да скраћују текстове, јер нема довољно места у листу. Веома шкрто су објављивани дописи о прославама Светог Саве, рецимо, и то један у 1903. години и три у 1904. години из нашег краја, више из разлога навођења имена бројних приложника за унапређење просвете у тим местима.

Када се говори о квалитету дописа, најзаслужнији је гњилански трговац Тома К. Поповић, али овога пута чланцима из привредног живота, за разлику од претходних година када је најчешће слао описе својих суграђана, народних обичаја, народне умотворине или са прославе Светог Саве и слично. Студиозни чланци о трговини и привреди била је новина у извештавању из те области живота и рада отоманских Срба. Тома К. Поповић је као трговац осетио да без привредног организовања Срба под отоманском влашћу нема њиховог напретка и побољшања услова њиховог живота, нарочито када се тиче просвете и очувања верског и националног идентитета." 

Савремене епске песме о Гњиланцима у 20. веку стихотворио је Радојко Јовановић родом из Житковца (општина Звечан): Ко Самсона испроси га мајка; Агин део каже односи, Џихад вене чим се Срби сложе; Наношење штете манастиру Драганац; Он се Илија Ћирко звао (одломак); Зулум у Сливову, Драговцу; Зулуми у селу Лабљање; Истина се Косметом злоставља; Пострадање монахиње Катарине; Страдање Срба у Витинској, Врбовачкој и Бостанској парохији;  Непрегледна страдања српског, Где нема Шиптара Срби опстају; Страдање Срба у Каменичкој парохији; Све податке Дал Синод прикупи, Гледај шта раде Албанци а ми их штитимо,  све то на 224 странице.

У издавачком одбору су проф. др Милорад Миња Филић, Благоје Савић, Срећко Симић, Драган Серафимовић, Срећко Мартиновић, Станислав Ц. Којић, Александар Зафировић и проф. др Момчило Златановић.

На корицама књиге је иконе новопросијавше Босиљке Пасјанске, рад зоографа Константина Јаковљевића из Галичника, дебарски округ, крајем 19. века. 

Драмска уметница Јасминка Стоиљковић била је модератор програма, који је под сводовима цркве Светог Марка улио наду да ће се свет добротом и лепотом бранити и одбранити. Чули смо житије новомученице Босиљке Пасјанске, као и неколико одељака из књиге које је сјајно читала уметница Стоиљковић. У програму су учествовали песници са Косова и Метохије, појци и свирци, а онима који непрекидно помажу излажење часописа и не заборављају свој завичај додељене су захвалнице.

Зорица Зец