Литургија Св. Јакова - Саборни храм у Требињу
23.окт/5.новембра
, Саборна Црква Црква Св. Преображења Господњег у Требињу замирисала је
миомиром раног периода постојања Христове Цркве, периода којим се Црква
вековима поноси и који је умногоме образац за многе касније, па тако и
савремене стваралачке повратке обнови Црквеног живота. Разлог за то био
је литургијски спомен Св. Јакова , брата Господњег по телу и првог
епископа Јерусалимског, и служење Божанствене Службе која носи његово
име, Литургије Св. Јакова. Св. Службом началствовао је умировљени
Епископ ЗХП Атанасије, уз саслужење свештеника наше Епархије, као и
гостију из Херцег Новог, из суседне нам Митрополије црногорско -
приморске, те верног народа требињских парохија.
Литургија је служена уз кориштење превода Владике Атанасија, објављеног
у другом тому (од укупно четири) капиталног дела „Христос Нова Пасха -
Божанствена Литургија", који садржи неколико извора текста ове
литургије, те је Преосвећени служећи био у прилици да нам покаже
верност тексту са једне стране, а у исто време и богословско литургичку
проницљивост у одабиру понуђеног текста, показујући тиме живи однос
према живој и животворној Тајни Божанствене Евхаристије.
У омилији након читања текстова Св. Писма, Владика је нагласио да је
Сионска- Јерусалимска Црква мајка свих Цркава, испричавши уз то и
анегдоту везану за српског Патријарха Арсенија III Чарнојевића, који
је, након егзодуса народа 1690.год са Косова у Аустроугарске крајеве
преко Дунава, упитан од тамошњих римокатолика Језуита(Исусоваца) које
је вере, грчке или словенске, мудро одговорио „ми смо јерусалимске
вере", показавши тако верност Мајци Цркава, коју ни ми данашњи
православци не смемо да заборавимо.
Литургија Св. Јакова брата Божијег обилује лепом ранохришћанском и јеванђелском простотом, и непрекидном једноставном комуникацијом клира и народа кроз кратке дијалоге. Молитве анафоре су богословски веома садржајне и углавном непрекидане дужим химнама, које овај устав Св. Литургије готово да и нема.
Владика Атанасије је началствујући нарочито обратио пажњу на ранохришћанске , а данас умногоме заборављене и непрактиковане моменте СВ.Службе. Управо зато је подстакао народ да у време целива мира сви целивају једни друге, а не само свештеници, као што је данас устаљена пракса у служењу Св. Литургије. Св. Причешће је вернима раздељивано одвојено, Св. Хлеб- Тело Христово , из руке свештенима, а онда опет причешће вином - Св. Крвљу Христовом пијењем из путира, како је била пракса у првим вековима. Нарочито је необично, и изненађујуће (чак и онима који су само дан раније са Владиком усаглашавали поредак служења) било то што је Владика позвао верне на заједничку исповест. Сви, и свештенство и народ су коленопреклоно, на позив Владике, полугласно исповедали своје грехе, након чега је прочитана заједничка разрешна молитва, и тада се приступило Св. Причешћу. Ова пракса заједничке исповести, је по сведочанствима ранохришћанских писаца практикована, а у вековима који су за нама само су јако ретки (попут Св. Јована Кронштатског у Русији) упражњавали јавну исповест, па је и овај моменат нешто што данашњем догађају даје посебан печат изузетности.
Празник и божанствена Служба Св. Јакова у Требињу су, имамо потребу то да кажемо, још једна златна цртица у дневнику Хришћанске радости који дуже од деценију и по искуствујемо у Требињу и Херцеговини, живећи у близини нашег Оца и учитеља, Владике Атанасија, те је и ово прилика да му изразимо скромну благодарност у своје име, као и у име наших парохијана.
ГОСПОДЕ, ОНОГА КРОЗ КОГА НАС ПОУЧАВАШ, БЛАГОСИЉАШ И ОСВЕЋУЈЕШ, ЧУВАЈ НА МНОГАЈА ЛЕТА!
БРАТСТВО САБОРНЕ ЦРКВЕ СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА У ТРЕБИЊУ
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
