Литургија Светог Јакова Брата Господњег у цркви Светог Ђорђа у Читлуку
Његово преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид служио је на празник Светог Јакова Брата Господњег (Митровданске задушнице) Божанствену Литургију Светог Јакова Брата Господњег - првог Епископа Јерусалимског, у цркви Светог Ђорђа у Читлуку.
Ова Света Литургија, позната под именом Светог Апостола Јакова, Брата Божијег по телу, несумњиво је древна Литургија Јерусалимске Цркве, „Мајке Свих Цркава Божијих“, како се у овој Литургији ова Црква назива. Није без основа предање да Литургија потиче од Светог Јакова, првог Епископа Јерусалимског, и сигурно је да она постоји у 4. веку у Јерусалиму (што показује и њено сродство са 5. Мистагошком Катихезом Св. Кирила Јерусалимског где Св. Кирил у ствари њу и тумачи). Одатле се проширила по Истоку, особито у Антиохијској Патријаршији, где је врло рано преведена на сиријски језик, па потом са сиријског и на друге. Као Јаковљеву Литургију употребљавале су је Источне Цркве пре Халкидонског Сабора 451. год., па су је Сиријци монофизити задржали и после отцепљења од Православља...
Литургија Светог Јакова написана је свакако на грчком, али најстарији њен сачувани грчки рукопис је из 8. века, а даље их има из: 9., 10., 13.-16. века – преко 200 -, у којима се виде варијанте, тј. постепени догматски и телетургички (=богослужбени) развој, дакле: додаци и измене, што показује да је ова Света Литургија живела и била богослужена у живом Литургијском Предању Цркве. У рукописима се види да је у међувремену примила извесне утицаје византијске Литургије, као и догматских одлука првих Васељенских Сабора и богословља Светих Отаца, што се констатује простим упоређивањем (нарочито са Литургијом Светог Василија: Јединородни Сине, Трисвета песма, Херувика, Велики Вход, Символ вере). Ипак, Литургија Св. Јакова је у основи сачувала своју просту апостолску основу и структуру...
Литургија Светог Јакова је, несумњиво, врло стара, али су то и Василијева и Златоустова, и то што оне, као посебне, сапостоје у животу Цркве вековима и тисућлећима, и служе се непрекидно, показује богатство дарова и служби у Цркви, надахњиваној и руковођеној Духом Светим Утешитељем. Тако постоје и четири Јеванђеља, па ипак је Јеванђеље Христово и наше једно.
+Епископ Атанасије Херцеговачки
Извор: Епархија крушевачка
