Литургија у манастиру Бешеново
Света литургија у манастиру Бешеново окупила је 28. јула, на дан Светих мученика Кирика и Јулите, велики број свештеника, али и народа, па је манастир изнова кроз молитву оживео као у време своје највеће славе.
Кирик и Јулита, трогодишњи дечак и његова мајка, пострадали су у време Диоклецијанових гоњења хришћана. Сурови мучитељи су погубили мајку и сина 304. године. Њихове мошти су пронађене у време цара Константина и пренете у Рим, а један део се налазио и у манастиру Бешеново, где се пре Другог светског рата на њихов дан сабирао народ са свих страна. Манастир је разорен 1944.
Према предању манастир је основао српски краљ Драгутин крајем 13. века. Посвећен је Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу (8/21. новембар). Први званични подаци о постојању манастира су турски и потичу из 1545. године. По подацима с краја 18. века зна се да је манастирска црква већ дуго била озидана од цигле. Године 1783. први пут се спомиње звоник са капелом, посвећеној Светим Кирику и Јулити. Следећих деценија подизани су конаци, да би они у завршној фази били са два спрата и изграђени са три стране. Улаз у манастир био је западне, слободне стране.
Други подаци о оснивању доводе се у везу са половином XV века, кад се помиње 1467, записана на зиду као година осликавања манастирске цркве. Но, први сигуран податак о постојању манастира налази се у најстаријем турском попису Срема (1546), као и касније током XVI века.
Када је манастир Витовница код Пожаревца страдао од Турака, његови калуђери су са највреднијим литургијским предметима пребегли у манастир Бешеново. Међу тим предметима су били и Четворојеванђеље, које је 1557. оковао Кондо Вук, те сребрна чаша из 1662, дело кујунџије Луке (ове драгоцености чувају се у Музеју СПЦ у Београду). Цело XVII столеће карактеристично је по немаштини, о којој сведоче записи о одласцима бешеновачких калуђера у Русију ради прикупљања милостиње (1628, 1648, 1670, 1671). Године 1656. обновљене су келије и трпезарија. На основу визитацијског пописа из 1753, у којем је детаљно описана манастирска црква, зна се да је грађевина зидана од опеке, али се време изградње не помиње. У истом попису говори се и о пространим манастирским конацима, за које је наведено да су на јужној страни подигнути 1730. и да су грађени опеком, док се за конаке са северне и западне стране само каже да су стари. У попису је наведен и стари иконостас, који је 1770, по свему судећи, делимично замењен иконама Василија Романовича. Он је од 1907. до 1909. замењен иконостасом за који је иконе радио Стеван Алексић, који је у истом периоду радио и зидне слике у унутрашњости цркве.
Извор: Радио Епархије сремске Сион
