Литургија у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића

Литургија у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића
Литургија у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића
Литургија у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића
Литургија у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 19. децембра 2018. године, на празник Светог Николаја Мирликијског, свету архијерејску литургију у манастиру посвећеном том Чудотворцу и угоднику Божјем на Ободу Црнојевића.

Митрополит Амфилохије је претходно замонашио послушника те свете обитељи брата Николу и дао му монашко име Николај. Тумачећи Јеванђеље које говори како се око Христа сабрало безброј људи са свих страна у жељи да Га се дотакну, јер је из Њега излазила жива сила која их је исцељивала, Владика је казао да већ две хиљаде година милиони душа хоће исто - да се дотакну Христа Бога нашега:

-Сва сабрања у име Господње, па и ово данашње, јесу сабрања око Христа, Његовог имена, Њега као живога Бога, око силе Његове. Сви хоћемо да Га се дотакнемо, јер знамо да из Њега избија сила која исцјељује и душевне и тјелесне немоћи. Најбољи свједоци тога су свети Божји људи који су живи свједоци живога Бога и силе Његове, која их је учинила светим сасудима Божје благодати – храмовима Духа Светога животворнога. Међу њима посебно мјесто заузима Свети Николај коме је посвећена ова светиња на Ободу, а у којој се налази дјелић његових моштију, који су вјерни данас цјеливали. Мошти је оставио отац Серафим, Француз, који је био игуман и обновитељ овога манастира у ове наше дане.

-Тај дјелић моштију Светог Николаја потврђује да је наша вјера жива, да се не темељи на причама и бајкама, него на истини живота, на сили Христовој која дарује исцјељење и која призива све људи и земаљске народе да приме ту силу Његову, да се преобразе и крену за Њим. Око његових моштију које се чувају у Барију окупљају се више од хиљаду година душе гладне и жедне живога Бога желећи да се дотакну његових моштију које нису ништа друго до Христова хаљина. Христос и сила Његова уселила се у његове мошти и  зато су оне тако моћне и чудотворне, као и мошти других светих Божјих људи: Светога Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светога Станка Острошког, Светога Јована Крститеља...

Говорећи о значају крштења, Митрополит је казао да је свако рођење од мајке и оца телесно за овај пролазни живот, а тајна крштења је рођење за бесмртни, непролазни -  вечни живот: -Ево поново се безбожништво повампирује у Црној Гори, подижу се споменици носиоцима тог безбожништва, клањају им се као божанствима. Али, ипак је сила Божја, сила додира Тијела Христовог, Причешћа Тијела и Крви Господње, неуништива и непобједива, и то је оно што чува да не сатруне људска душа и душа једног народа.

-Црква Светог Николе на Ободу посебно је свето мјесто у коме се вјековима проповједа име Господње. Свети Николај свједочи овим храмом и својим присуством, светим моштима, живоносност мјеста гдје је била и Ободска штампарија у којој је штампана прва српско-словенска књига, Октоих Светога Јована Дамаскина, најчуднија пјесма спјевана у част живога Господа и силе Његове, рекао је Владика и осврнуо се на рушење, оскрнављење цркава од стране безбожника, посебно наглашавајући погубност рушење цркве на Ловћену и утамничење Петра Ловћенског Тајновидца. Владика је изразио наду да ће се црква Светога Петра вратити на Ловћен и да ће се он ослободити из тамнице, а тиме ће се вратити и душа Црне Горе.

-Обновиће се та светиња, као што се обнављају многе друге светиње широм Црне Горе, као што се и ова на Ободу обновила, јер је сила Божја она која је непобједива. Присуство силе Христове види се и данас у овај светињи, кроз још једног Николаја који је на себе примио јарам, бреме Христово и постао монах ове свете обитељи. Све су то Божија знамења, Бог све уткива у Божију мрежу и призива људске душе да Га се дотакну и да Га вјером доживе као камен темељац на коме се гради  грађевина свеукупнога свијета, сваке људске душе и земаљског народа. Свети Божји људи су уграђено камење у ту Христову грађевину. На првом месту ту је Свети отац Николај Николај, као и Свети Николај Јапански, Николај Патарски и Николај Караман… Сви су они су живи свједоци живога Бога и вјере да је Бог наш – Бог живота, Бог живих јер за Њега су сви живи, и они који су упокојени, и они који ходе по земљи, и сви су призвани на задобијање вјечнога и непролазнога живота у Царству Оца и Сина и Духа Светога, поручио је у литургијској беседи митрополит Амфилохије.

На крају службе Митрополит је новопроизведеног јеромонаха Евстатија рукопроивео у чин игумана свете обитељи на Ободу Црнојевића и подсетио на игумане, свештенике и монахе који су од 15. века, 1484. године, прошли и спасавали се кроз ову светињу. Један од њих је отац Серафим, Француз, који се потрудио око обнављање храма, после њега садашњи владика у Охридској архиепископији Јоаким, а онда сестре са мати Атанасијом које су, такође, уградиле себе у ту светињу и отишле на ново послушање - сада светињу поново преузимају монаси.

-Ево, сад је послао Бог нашега Евстатија, новога игумана послије толико времена, баш произведеног за игумана овдје гдје је рукоположен, што показује да он неће мењати своју обитељ, него ће овдје са парохом, оцем Божидаром, заједно да служи овој светиње, рекао је Митрополит који је од дародаваца посебно истакао Олгу (Гвозденовић) Иванковић која живи у Њујорку: -Она је одавде отишла након убиства свога оца 1944. године, али је сачувала вјерност овоме светом мјесту и дала велике прилоге за обнову ове, али и других цркава овога краја.

Послењ Лутургије, литија предвођена митрополитом Амфилохијем, опходила је храм у славу Светог Николе, небеског покровитеља цркве на Ободу Црнојевића.

Владика је благосиљао и преломио славски колач који је принела братија манастира Светог Николе.

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је затим помен свештенику Милошу Јовићевићу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска