Литургијска прослава храмовне славе у Александровцу

Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји.

Ти си наша светлост Господе! Ти си наш град! Ти си наша гора! Твојом свеобилном љубављу земну људску природу осветлио си божанском светлошћу, земуницу наше душе обновио си и учинио је градом и попео нас из приземности наше на гору. Постадосмо Тобом синови Божји! Данас смо се подсетили достојанства у које си нас увео Христе. Данас смо стајали сабрани на светој Литургији, срцем загледани у Сабор Светих српских Просветитеља и Учитеља на Небеској Литургији.

У овај Дан Господњи смо прославили Христа и све Свете рода нашега у храму Њима посвећеном у благородној Жупи александровачкој. Храм још незавршен, чека пуноћу љубави наше према онима који су нас задужили својом љубављу.
Наша осећања прожета Небом будила су сећања и на Свете војнике Христове који на данашњи дан, пре 95. година, својим родољубљем задивише свет и на Солунском фронту показаше како се витешко срце Србиново бори за Крст Часни и слободу златну. То је Крст којим ми данас постојимо, то је Слобода којом данас дишемо.

Господе само те за једно молимо – Укрепи нас да будемо достојни потомци Светих предака наших који нам у залог оставише Твоје речи: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.

јереј Вукман Петровић