Литургијски фестивал – Чукарица 2010.
Да ништа не бива добро без очинског благослова, показало се дивне сунчане мајске суботе у Београду. Тачније на Чукарици, 29. маја у амбијенту старе жарковачке цркве у хладу разгранатих липа и игличастих борова.Порта пуна деце и младих људи који хрле ка Божјем храму да једнодушно заблагодаре Творцу Неба и Земље на благодатним даровима природе и да се сједине с Њим.Признаћемо, неуобичајена слика, обојена сунчаном радошћу лепоте дечје граје, која ниједног пролазника не оставља равнодушним.
Стручно веће вероучитеља основних школа са општине Чукарица покренуо је иницијативу да се у Београду организују овакви фестивали на којима би учествовали ученици који похађају верску наставу. Његово Преосвештенство, епископ хвостански и викар Његове Светости патријарха српског,г. Атанасије (Ракита) - председник Oдбора за верску наставу, дао је благослов да се такав фестивал одржи на најпре овој општини. На овај начин Чукарица има прилику да буде покретач једне праксе, која би могла да постане традиционална и да се убудуће одржава на територији свих градских општина.
Намера о организовању литургијских сусрета вероученика проистекла је из потребе да се подстакне међусобно упознавање и дружење ученика. Оваквим окупљањем се ствара могућност да се ученици који похађају верску наставу у различитим школама, сусретну на једном месту у радости стварања и учествовања.Због тога је овакав концепт сусретања ученика и учитеља, где сами ученици својим креативним активностима кроз различите програме (ликовни, литерарни радови и драмски радови, музичко стваралаштво, итд.) стварају фестивалску атмосферу радости и дружења, сам по себи сврсисходан и оправдан. Основни циљ пројекта је да се ученицима што непосредније приближи дух црквене заједнице, тј. литургијска егзистенцијалана перспектива.А првенствени васпитни задаци су да ученици кроз своје лично ангажовање и непосредне активности допринесу остваривању духа заједништва у љубави.
Поучени искуством непосредног рада са ученицима, долази се до закључка да је у великој мери школско градиво усмерено ка теоријском схватању света, док се практичној реализацији стеченог знања не поклања довољно пажње. Зато је осмишљен овај фестивал као облик практичне примене стеченог знања са верске наставе кроз конкретне активности које би се одржавале у склопу овог сусрета.
Светом литургијом, коју је служио изасланик Његове Светости патријарха Иринеја, протојереј - ставрофор Брамко Митровић, Архијерејски намесник београдско - посавски, са подручним свештенством, почеле су фестивалске активности.Ђаци су могли на конкретном примеру да виде и осете небеску радост дружења и саслуживања са свештеницима и ђаконима. Певали су на литургији, показали шта могу и умеју, сликали се, разговарали, смејали, уживали! ГО Чукарица се побринула да деца имају довољно хране и слаткиша, а на предлог Актива катихета ОШ ГО Чукарица, владика Атанасије је Граматом Његове Светости истакао ову општину као пример на који треба и остали да се угледају и (преко руководиоца Актива) доделио посебну захвалницу. Њима дугујемо посебну захвалност на исказаној и у пракси показаној љубави, разумевању, подршци, доброј вољи и дружењу.Без њихове помоћи не бисмо били у могућности да реализујемо овако велики и значајан пројекат. Прва српска приватна школа „Руђер Бошковић" је обезбедила ужину и неопходне реквизите за игру, као и остали материјал за рад током сусрета.
Велику захвалност вероучитељи су показали, свакако, и према скромном домаћину, протојереју-ставрофору Бранку Митровићу, старешини цркве и Архијерејском намеснику београдско-посавском, који је благоизволео да под окриље свог широког срца прими преко 250 ђака са целе Чукарице. Он је са свештеницима свог храма непрекидно бдио над дечицом и водио рачуна о освежењу и окрепљењу учесника, приложника, добротвора и вероучитеља.
Свој благослов нам нису ускратили ни наши драги свештеници, старешине цркава са Чукарице који су као брижни оци мотрили на вероученике и активно делали помажући у свему катихетама. Они су, такође, и материјално помогли реализацију ове идеје и пројекта.
После трпезе љубави за све присутне, у дебелом хладу простране порте је почео ревијални део програма који је укључивао представљање школа-учесника у склопу разноликог музичко-сценског и драмског стваралаштва духовне и световне садржине.Млади из КУД „Свети Ђорђе" су су народним играма из Србије обогатили програм и дали посебан печат фестивалским свечаностима кад се у коло које су они започели ушли и ђаци, и вероучитељи и родитељи. Игре које су биле важан део тзв. Духовског турнира (надвлачење конопца, фудбал, одбојка, кошарка, трка у џаковима; дружење уз лопте, фризбије, навијање док се изводе трке и конопац, посета галеријском простору уз гледање пројекције слика са овогодишњих часова и прошлогодишњег фестивала и друге корисне игре које су посебно смишљене за овај фестивал) су оставиле веома снажан утисак на те младе душе којима је све више постојало јасније да литургија и Црква нису далеко од њих, њихових живота и реалности у којој живе, већ управо природни и саставни део тога.
На овом фестивалу се нису бирали најуспешнији извођачи већ је сам циљ било заједничко дружење, а дужност вероучитеља је да се труде да у образовни систем за убудуће укључе литургијску слику света кроз конкретне активности.
Фестивал је и ове године имао хуманитарни карактер.Наиме сав приход од продатих ђачких радова и остала помоћ од срца, отишла је у руке сиромашних и болесних ђачића који похађају специјалну школу „Свети Сава" на Умци.
Литургијски начин постојања, подсетимо се, подразумева упућеност на другог, конкретно разоткривање човека као бића заједнице, тј. као друштвеног бића. Кроз литургијску егзистенцијалну перспективу човек своје непосредно природно и друштвено окружење посматра као део свог идентитета, као нешто што треба да негује и да у евхаристијској молитви приноси Богу. Кроз такав начин живота отвара се перспектива за другог и могућност да се прихвати другачији од нас.
У време када је мећу школском популацијом, као и у ширем друштвеном окружењу, изражено насиље сваког облика а када су могућности надлежних институција у превенцији и сузбијању истог ограничене, неопходно је да се укључе сви друштвени ресурси који могу да допринесу промени тренутног стања. Подстакнути таквим ставом, вероучитељи ОШ Чукарице покренули су иницијативу заједничког деловања свих релевантних друштвених заједница на промени друштвене свести. Како живимо у грађанском друштву и поштујући право на различитост, наша друштвена одговорност налаже да своје активности усмеримо ка ученицима који похађају верску наставу а да за помоћ замолимо локалну самоуправу. Кроз Литургијски фестивал се на терену у делу остварила тесна сарадња локалне заједнице, породице, школе и Цркве, без непотребне политизације.
Литургијским фестивалом се изражава жеља да се деца из различитих средина упуте једни на друге. Самом чињеницом што су се из сопственог свакодневног социјалног окружења барем на један дан ставили у једно другачије окружење, допринело је развоју њихових социјалних способности. Кроз заједничке активности: од литургије, преко оброка, уметничких наступа и занимљивих такмичења и турнира до сакупљања новчаног прилога за помћ другарима, настојали смо да кроз конкретне активности ученицима откријемо неопходност заједништва и међусобне сарадње у љубави. Кроз различите активности ученици љубав према Богу практично препознавају и показују кроз љубав према другом. Таква врста односа укида сваки облик насиља и чини да различитост међу људима буде лепа и уједињујућа.
Истакли бисмо да је ове године фестивал благословио и сам патријарх Иринеј који је из службених разлога био спречен да дође. А јавно бих похвалио све своје колеге и изразио захвалност вероучитељима који су уложили огроман труд и напор, жртвујући своје драгоцено слободно време ради оних којима је љубав најпотребнија - ради својих ђака.
ђакон Никола В. Солдатовић, вероучитељ и руководилац Актива
