Литургијско сабрање у храму Светог Деспота Стефана Лазаревића у месту Бабе

Литургијско сабрање у храму Светог Деспота Стефана Лазаревића у месту Бабе

У суботу, 28. јула 2012. године, када Света Црква молитвено прославља Свете мученике Киријака и Јулиту и Светог Владимира кнеза руског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Бабе код Сопота, у храму посвећеном Светом деспоту Стефану Лазаревићу, уз саслужење протојереја-ставрофора Вида Милића, архијерејског намесника бељаничког, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, архијерејског намесника космајског, јереја Марка Стевановића, пароха поповићког, јереја Горана Лукића, пароха неменикућског и ђаконâ Небојше Јовановића и Петра Лесковца.

После прочитаног јеванђелског зачала, надахнутом беседом Епископ се обратио верујућем народу говорећи о васпитању деце у светости Божјој: - Свети родитељи рађају свету децу, какав је био и Свети деспот српски Стефан. Говорећи о храму из времена Светог деспота Стефана, који се тренутно обнавља, Епископ је нагласио да обнављајући овај Свети храм, обнављамо себе.

Верни народ у храму Светог деспота Стефана сабрао се, благодатно-евхаристијски, у заједници Једнога Духа, најпре се сјединивши једни са другима и са свима кроз заједничарење у једноме Хлебу живота и у једној Чаши благослова. По заамвоној молитви, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован преломио је славски колач.

Подсећамо да црква у Бабама потиче из 15. века, сматра се да је у истом веку порушена и да никада није обнављана. Остаци цркве били се прекривени великим слојем земље, и тек 2002. године током археолошких истраживања овога краја откривени су темељи средњовековне цркве. Иначе, село Бабе је добило име по римском прокуратору Baebeniusu, који је живео на овим просторима у 2. веку после Христа, када су ови простори били богата налазишта многих руда и метала, поготову сребра. Градња цркве везује се за период владавине Светог деспота Стефана Лазаревића, коме је благословом Епископа шумадијског Господина Јована и посвећена.


Извор: Јереј Горан Лукић - Епархија шумадијска