Литургијско сабрање у манастиру Ћелије

У суботу, 15. новембра 2014. године, када наша Света Црква прославља Свете мученике Акиндина и Пигасија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Светог великомученика Георгија у селу Ћелије код Лајковца, уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намеснишва и госта из Ваљевске Епархије.

На овај начин започето је обележавање прославе великог јубилеја стогодишњице Колубарске битке. Међу окупљенима су били председник општине Лајковац г. ивирад Бојичић и знаменити књижевник г. Радован Бели Марковић, као и многобројни представници јавног и културног живота града Лајковца. Надахнутом беседом Преосвећени је подсетио да ништа није страшније него изгубити памћење и мислити да све настаје и нестаје у овоме свету. Зато се и ми сећамо славне, победоносне Колубарске битке и крви која је пре једног века проливена по овим гудурама и врлетима, да би ми данас уживали у слободи.

Тумачећи речи Светог Јеванђеља, Преосвећени нас опомиње да, нажалост, данас живимо у времену обезвређених, погрешних вредности. Живимо у времену у коме је човек човеку вук. Задатак нас хришћана је да вукове овог света преображавамо у овце Божје. А решење за то дао нам је Господ који нас је послао у свет да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Када би постојали на овакав начин, зар би било ратова, отимања и патње? Зар би ако следујемо ове јеванђелске речи могли да будемо срећни ако унесрећујемо друге и да градимо своју кућу ако рушимо туђи дом?

У наставку сабрања служен је парастос војсковођама, војницима и жртвама Колубарске битке, који су сахрањени у манастиру Светог великомученика Георгија у Ћелијама и у крипти храма у Лазаревцу.

-Помолили смо се да их Господ награди вечним животом, заслуженим спокојем и миром у Царству Божијем. Помолили смо се, не споменувши нихова имемена, јер је њихов број велики, као што је велики био и идеал због кога су положили своје животе, а то је крст часни и слобода златна. У тој слободи и ми данас уживамо. Но, имена многих страдалника нису сачувана, нажалост највише нашим немаром и следовањем погрешним идеологијама, које су се и пре а и данас трудиле да умање жртве нашег народа. Ипак, у једно можемо бити сигурни, ако заборавимо наше славне претке, њихове жртве, и нас ће Господ заборавити. На самом крају, Владика Јован, замолио је страдалнике колубарске битке за ороштај што смо их заборавили, молећи да буду велики у праштању нама грешнима, као што су били велики и у жртви коју су поднели за нас.

Сабрање у Ћелијама завршено је пригодним културним програмом и трпезом љубави коју је за окупљене припремио настојатељ манастира Светог великомученика Георгија, јеромонах Филотеј (Јовановић).

Извор: Епархија шумадијска