Литургијско сабрање у руској цркви у Београду

У Београду литургијски прослављено четири године патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила

Светом архијерејском Литургијом, којом је 10. фебруара 2013. године у руској цркви Свете Тројице у Београду началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, прослављена је и четврта годишњица патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Патријарху Иринеју саслуживао је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске патријаршије у Београду. Богослужењу су присуствовали академици Владета Јеротић и Матија Бећковић, као и Александар Антић, председник Скупштине Београда.

На крају Литургије, протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев обратио се Патријарху српском Иринеју истакавши један пример у низу историјских догађаја који су укрепљивали руско-српско јединство: - Тај пример је из новијег времена - уређење Руског некропоља на београдском Новом гробљу. Прошле године, захваљујући београдским властима Руски некропољ је добио правни статус посебне заштићене историјске споменичке целине руског народа. За ово је посебно био заслужан г. Александар Антић, председник Скупштине града Београда, кога је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г.  Кирил одликовао орденом преподобног Серафима Саровског  другога реда, истакао је отац Виталиј Тарасјев. Потом је Патријарх српски г. Иринеј уручио је велико признање Руске Цркве г. Александру Антићу.

Ово литургијско сабрање протекло је у знаку три велика црквена јубилеја: 1700. годишњице Миланског едикта, 900. годишњице рођења светога Симеона Мироточивог и 200. годишњице рођења Петра II Петровића Његоша. Тим поводом протојереј Виталиј Тарасјев уручио је патријарху Иринеју три поклона: крсно знамење светог цара Константина, крсно знамење светога Симеона Мироточивог урађено у барељефу, и лик Петра II Петровића Његоша на дрвету.

Патријарх српски г. Иринеј пожелео је добро здравље Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу, захваливши се на даровима и подсетивши да српско-руске духовне везе сежу од онога времена када је Свети Сава отишао из родитељског дома са руским монасима у Свету Гору, у руски манастир где се и замонашио. Посебно је истакао чин велике љубави према српском народу светога руског цара Николаја II, који је 1915. године спасио српски народ и српску војску, запретивши западним савезницима, да ће  - ако не помогну српској војсци на албанској обали - закључити сепаратни мир са Немачком. Патријарх је истакао неопходност да и данас српски народ своју малу барку веже за велики руски брод.

Јово Бајић