Љубећи човека, љубимо Бога

Љубећи човека, љубимо Бога
Љубећи човека, љубимо Бога
Љубећи човека, љубимо Бога
Љубећи човека, љубимо Бога

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара 2022. године, Божанствену Литургију у гимназијској капели Светог Саве у Загребу служио је Преосвећени Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског. Саслуживало је загребачко свештенство и ђакон Будимир Кокотовић из Београда.

-Празник Сретења је празник наде коју је разбуктала једна од личности које се спомињу у прочитаном Јеванђељу, праведни старац Симеон. Управо тај старац, како нам сведочи Јеванђеље, био је симбол целокупног човечанства, симбол свеколике творевине која је ишчекивала да се оствари Јеванђеље Божје, она прва благовест дата још праоцу нашем Адаму, у рају, да ће доћи спаситељ света, казао је архијерејски заменик Богољуб Остојић и додао:

-У четрдесети дан по рођењу Христовом, долази Јосиф са Маријом и новорођеним сином Исусом, како би испунио Закон Божји да свако мушко дете које отвори материцу мајке буде донесено у храм Господњи у Јерусалиму и да се тамо принесу прописане жртве и да се на тај начин дете принесе и посвети Богу. Симеон, вођен и надахнут Духом Светим, не по свом људском осећању, већ по Божјем откривењу, сусреће благословену породицу. Он прима на своје руке најсветије дете и говори речи: Сада отпушташ у миру слугу свога Господе, речи које свакодневно слушамо на вечерњим богослужењима.

-Праведни Симеон благодари Богу што му је дао могућност да прими у своје руке Спаситеља свијета и да се на тај начин оствари сусрет по коме овај празник и носи име – сусрет Бога и човјека, сусрет који за човјека означава спасење. Сусрели смо се, у личности праведнога Симеона, са Богом, и то са Богом који нам се открио у људском телу. Бог се Симеону открио као мало, невино, четрдесетодневно дете. У том детету праведни старац видео је благовест спасења и предвечнога Бога који се обукао у људску природу. Сретење је празник радости, празник сусрета који нас подсјећа колико је сусрет важан људима, колико је истинска срећа у сусрету, јединству и заједници са другим. Ријеч срећа и сретан долази од ријечи сретање, сусрет. Истински срећан човек јесте само онај који се у заједници љубави сусреће са другим човеком, а, сусревши се са другим човеком, он се сусреће и са самим Богом. Нису случајно говорили велики подвижниции и монаси египатске пустиње: Видео сам брата свога, видео сам Бога свога, архијерејски заменик Богољуб Остојић.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска