Ломбарди: Одлуке о канонизацијама нису увек савршене

 Ватикански представник за штампу по питању да ли је папа Јован Павле II  знао за злоупотребу деце

Ово је била једна од тема о којој се изјаснио ватикански говорник о. Федерико Ломбарди пред новинарима. Многе жртве педофилије оптуживале су ужи круг око папе Јована Павла II који је блокирао даље испитивање, посебно његово лично подржавање оснивача Христових легионара о. Марсиала Масиела Деголадоа.

На конференцији за штампу поводом проглашења двојице папа за свете, на питање, како се може оценити биланс понтификата папе Пољака кад су у  питању скандали око злоупотребе деце, Ломбарди је одговорио да је то промашено питање. Канонизација није процена биланса једног понтификата, а ни суд о савршености личног живота. Јован Павле II (1978-2005) сутра ће, 27. априла, у Риму бити проглашен за светог заједно с  папом Јованом XXIII (1958-1963).

Дословце је Ломбарди казао: „Наравно да током једног понтификата у трајању од 27 година може бити контроверзних ствари, оспораваних личних одлука. Неки ће увек казати: Ах, па он није добро поступао и није учинио то и то. А ја бих учинио другачије.  Ствар је у томе што нико више не тврди да је папа непогрешив у свим својим радњама током свога понтификата. А не може се ни рећи да његове евентуалне грешке представљају смртни грех. Ствар је пре у томе да Црква у једном светитељу опажа велики образац, човека који је хришћански живот посведочио на изузетан начин. Али то не значи да је био савршен у свакој појединачној ствари коју је учинио.“

Надлежни постулатор за поступак канонизације Славомир Одер је порекао на конференцији за штампу неку папину кривицу по питању педофилије, за шта га терети  случај Масиел.  Сва релевантна документа која се тичу овог мексиканског свештеника у поступку канонизације брижљиво су испитана, казао је постулатор. Резултата је јасан: „Нема личне умешаности папине“, уверавао је он.

Мексикански свештеник Марсиал Масиел Деголадо (1920-2008) годинама је сексуално злостављао непунолетна лица, док је са две жене имао и децу. После рада истражне комисије папе Бенедикта XVI, Ватикан се изјаснио да је у питању био „несавестан живот без искрене верске настројености“.

Услед овог скандала, критичари и удружења за одбрану жртава оптужили су Ватикан и лично папу Јована Павла II. Блиски сарадници папини прикривали су овог свештеника, који је чешће навраћао у Ватикан, како не би упрљали углед Цркве, кажу они. Одер је на конференцији казао да за то недостају докази.

Овај пољски великодостојник се осврнуо и на чињеницу што се бивши милански надбискуп, кардинал Карло Мариа Мартини, још током поступка канонизације изјаснио против проглашења светим папе Јована Павла II. Пољак је казао да је жалосно што се искази кардинала који је умро 2012. г. потежу и тумаче у овом смислу. Наиме, лист „Кориере дела Сера“ је  овог месеца донео дословне речи кардиналове: „Не бих хтео да нарочито наглашавам неопходност његовог проглашења светим, пошто ми се чини да је довољно сведочанство историје које ће приказати његову преданост Цркви и службу људским душама.“ Пољак Одер је на то казао да се из ових речи не може извести закључак да је Мартини доводио у сумњу канонизацију папе.

Осим тога, на конференцији за штампу у Ватикану постављено је и питање да ли се десило неко чудо у вези с папом, које се не би могло објаснити с медицинског гледишта. Наведено је исцељење Флорибете Мора Дијас (56) као друго озваничено чудо, које је настало посредовањем папиним. Наводе се сада и друга чуда која су људи, поготово у Јужној Америци, доживели захваљујући молитвама папи Јовану Павлу, а која су описана сентиментално и у заносу.

Декрет који је садашњи папа Фрања донео у јулу 2013. била је последња претпоставка за проглашење папе за светог сутра у недељу, 27. априла.

Протођакон Радомир Ракић