Лутер и ми - 95 размишљања о Реформацији
Ове, јубиларне 2017. године навршава се пет стотина година од Реформације, односно од 31. октобра 1517. када је Мартин Лутер у Витенбергу изложио својих 95 теза које су означиле почетак Реформације и тиме проузроковале радикални theological turn (теолошки обрт) који је конфесионалну топографију Европе трајно изменио. Имајући у виду овај историјски јубилеј, Евангелистичка црква Немачке је прогласила ову деценију Лутеровом декадом. Ова јубиларна година Реформације је обележена великим бројем публикација, како о њеном протагонисти Мартину Лутеру, тако и о богословским и културним, привредним и политичким тековинама које је Реформација као дубока цезура означила том епохалном изменом парадигми у теологији.
Једна оригинална публикација, насловљена: «Luther und wir. 95 x Nachdenken über Reformation», Reclam, Stuttgart 2016, а коју је припремио Alf Christophersen, настоји да на оригиналан начин обележи Реформацију кроз двоструке ставове: најпре је дат један аутентичан цитат из Лутерових списа, махом једна недвосмислено формулисана теза која бива тумачена, допуњавана, опорицана. Деведесет и пет Лутерових цитата збијају протестантско хришћанско бивство у орахову љуску и дају рефлексивне импулсе данашњем поимању Реформације. Данас оне провоцирају, као и Лутерове тезе, списи и говори у 16. веку, на размишљање о саморазумљивости Раформације.
У центру ових рефлексија је вазда фундаментална теантрополошка осовина између праведног Бога и огреховљеног човека.
Мит Лутера је овде преиспитиван кроз каскаду различитих појмова од правде, греха, слободе, воље, савести, закона и милости. Фигура Лутера је кроз 500-годишњу рецепцију добила вишеструке обрисе, те данас тешко пада да се ”историјски Лутер” реконструише и васпостави једна и једина важећа ерминевтика. Реформаторски продор је зацело колективни догађај – на овоме месту се ваља сетити и осталих реформатора као што су Калвин, Цвингли, Минцер – те и данас живи од харизматичног зрачења својих протагониста.
Приређивач Алф Кристоферсон, студијски директор Евангелистичке академије у Саксен-Анхалту у Витенбергу, замолио је многе савремене проминентне актере различите конфесионалне припадности из различитих области друштвеног живота Немачке да се кроз субјективну рефлексију над једним Лутеровим цитатом изразе о Реформацији.
Кроз шест великих тематских одсека структурисана је ова каскада ставова: 1) О снази речи и музике; 2) Угрожени човек и милост Божја; 3) Јеванђеље, закон и суд; 4) Животна реалност човека, 5) Вера, љубав и слобода и 6) Егзистенција и заједница.
Листа личности који су донели своје судове, мишљења и личне рефлексије чини Who's who репрезентативне друштвене јавности Немачке. Занимљива идеја приређивача да феномен Реформације сагледава у одразу огледала широког спектра друштвене јавности и тиме релативизује ексклузивно интерпретативно право теологије. С правом, јер Реформација означава дубоку цезуру у целокупном историјском и културном профилу не само Немачке, већ и целокупне Европе и шире.
протопрезвитер Зоран Андрић
