Лутеру запрећено изопштење првом папском булом пре 500 година

„Устани, Господе“, преклињао је папа Лео X, јер „дивља свиња покушава да опустоши Твој виноград!“ Како виноград не би претрпио даљу штету, папа Медичи је запретио реформатору витенбершком  Мартину Лутеру строгим казнама ако не повуче лажно учење.  Наиме, Лав X (1513-21) забранио је свим верницима да поседују, читају, бране или штампају Лутерове књиге - уместо тога - да их спаљују.

Була "Exsurge domine" после почетних речи на латинском представља један је од кључних докумената ране Реформације. О формулацији документа разговарало се на четири састанка, и була је  издата 15. јуна, а потом је 24. јула објављена тиме што је прикована на базилику Светог Петра и паску канцеларију на Кампо деи Фјори у Риму. Ово је била претња изопштењем Лутера у свету - само он још ништа није знао о томе.

Одрицање од учења или је слободан као птица

Јоханес Ек (Johannes Eck, 1486-1543), професор теологије у Инголшстату, као најбољи познавалац Лутерових списа, одабрао је 41 став који су  осуђени. Садржина буле није био снажан документ, што су још савременици добро осећали. Ставови  о индулгенцији, чистилишту, исповести, греху, оправдању и ауторитету папе и концила преузети су из Лутерових списа. Али неки од њих цитирани су погрешно, а затим осуђени против уобичајеног поступка, без детаљног утврђивања степена грешке. Неки од њих више нису одражавали тренутно стање, јер је монах из Витенберга већ размишљао о другим темама.

Али була је имала високу симболичну вредност, јер је забраном Папа објаснио шта се тачно дешава: или да Лутер повуче тезе у року од 60 дана од објављивања или да буде одлучен од црквене заједнице и буде проглашен слободним као птица – и уз то за јеретика који се може спалити.

На задовољство штампача књига

Једна ствар је та што је Рим осудио Лутера и његове списе. Друга је била то да се папска була јавно објави у Немачкој. Папа Лав X је наредио кардиналу Јерониму Алеандеру да преда копију  буле цару, а потом да учини булу познатом на западу царства. Кардиналу то није било тешко. Јоханес Ек је требало да документ објави у дијецезама у Бранденбургу, Мајсену, Мерсебургу и многим другим областима у Горњој и Средњој Немачкој, где је витенбершки реформатор уживао велику популарност.

Штампачи књига су, међутим, били срећни. Писања Мартина Лутера већ су неко време била  финансијски успешна. Није било другачије  ни са овим булом. У Инголштату и у другим немачким градовима у врло кратком року изашло је 20 издања на латинском и у немачком преводу, било у облику књиге или као постер великог формата.

Лутер је булу јавно спалио

Мартин Лутер је у августу 1520. године знао за изопштење, али тек је 10. октобра була стигла до малог универзитетског града на периферији Светог римског царства.

Познато је да се Лутер није предавао. Напротив. Као што су његови списи неколико пута јавно спаљивани, сада је узвратио истом мером. Ујутро 10. децембра 1520. године, заједно са студентима и предавачима са универзитета, спалио је булу којом му се прети забрана богослужења испред града и уз то у ватру бацио копију папског законика. Тиме  му је јасно дао до знања да се више не осећа везаним за то.

Почетком јануара 1521. папа Лав X је бацио изопштење Мартину Лутеру. Он и његови следбеници сада су и званично јеретици. У то време витенбершки реформатор већ је радио на својим главним реформаторским списима, којима је основао нову Цркву. Путање  су се јасно раздвојиле.

Извор: катпрес (с немачког Радомир Ракић)