Мајка бескућница од Лондона иде пешке на гроб Светог Пајсија

С вером у Бога и снагом која је у њој, бескућница Гркиња Катарина Мавромихали, која живи у Енглеској последњих 17 година, кренула је од цркве Светог Пантелејмона у Лондону за Суроти у Солуну, где је Свети Пајсије погребен.

На овај начин жели да се поклони светогорском Оцу.  Његова личност и речи помогли су јој безброј пута у животу и дали храбрости да и даље без роптања носи бреме сопственог крста...

Сврха њеног путовања, дуго преко 2.000 километара, више је него света. Ово путешествије је директно повезано са искуством које је стекла подизањем двоје од четворо деце, старости 9 и 7 година, која имају аутизам. Катаринин животни сан је да подигне свест јавности како би прикупила новац потребан за оснивање организације за аутизам, како за децу са аутизмом, тако и за њихове родитеље. На тај начин они не морају да се носе са оним тешкоћама на које је наилазила она док је подизала своју децу. Циљ организације биће проучавање и провођење истраживања о аутизму на свим нивоима и подршка породицама чији се чланови суочавају са све израженијом борбом.

„Наишла сам на класичне проблеме које имају родитељи са аутистичном децом. Добијамо дијагнозу и не каже нам се шта проузрокује болест, нити шта може помоћи. Без медицинског знања покушавамо да пронађемо одговор. Желимо да ова организација донесе промене. Желимо да се просветимо на пољу аутизма, да истражимо отворени приступ,“ каже она нешто пре него што је започела своје дуго животно путешествије на гроб Светог Пајсија. Никада се није крила од онога са чим је морала да се суочи. Открила је све кроз шта је пролазила. Отворено је разговарала допирући до срца многих људи и уз помоћ пријатеља одлучила да устроји веб страницу futureforautism.org како би детаљно описала своју визију.

Крајњи циљ овог пројекта је да здравствени радници ступе у контакт са родитељима и дају им решења како би им олакшали свакодневни живот. Као што Катарина наводи, „ако су родитељи срећни и имају подршку која им је потребна, онда ће и деца бити срећна“.

На путу ће имати само једног „пратиоца“: колица којима је превозила децу. Носиће пар ствари: шатор, два пуњача и неколико осушених просфора.

Вера у Бога биће јој опрема.

„Била сам изгубила веру једно дуже време кад сам дошла у Енглеску“, каже она. „То се догађа свима. У једном тренутку нисам била заинтересована за свој посведневни живот.“ Међутим, озбиљна несрећна околност са ћерком са аутизмом подстакла ју је да затражи Његову помоћ и од тада се њен живот променио једном заувек.

„Када сам била трудна, моја двогодишња ћерка је имала излив беса. Покушавала сам да је спречим да не удара себе. У неком тренутку је била исцрпљена и заспала је. Исцрпљена тада, пала сам на колена и рекла: „Христе, дођи ми сада.“

Сада је њено „оружје“ за суочавање с изазовима духовно.

„После толико тешкоћа, оно што ме одржава јесу вера и духовни живот, кађење, молитва, причешћивање“, каже она смерно.

Њена веза је са новим Свецима Цркве, а посебно са светим Пајсијем Светогорцем, на чијем ће гробу завршити путовање које ће започети из Лондон.

„Светац ми је помогао у веома тешким временима. Можда нисам ревносна хришћанка, али не могу да не признам да ми Он помаже “, признаје она.

Међутим, постоји још нешто што везу са светим Пајсијем Светогорцем чини јединственом и заправо је то открила случајно: њен син се родио 12. јула, на дан престављења Светог Пајсија.

Њена вера у Бога је веома јака и чврсто верује да свако има право да каже да је хришћанин. „Хришћанство је постало забрањена тема. Не можемо рећи да смо хришћани, јер нам је речено да ако то учинимо, то је као да не поштујемо друге. Али заиста желим да искористим своје право да будем Гркиња хришћанка,“ наглашава она.

Као да све што се догодило у њеном животу није било довољно - пре годину дана Катаринин живот се преокренуо нагоре, изгубивши све што јој је до тада дато. Буквално је остала на улици, иако ово није био најтежи ударац, јер је изгубила чак и људе које воли више од свега другог у свом животу: своју децу.

Њена прича је ужасна: „Пре годину дана моја мала ћерка - која је тада имала 9 месеци - престала је да једе чврсту храну. Пила је само мајчино млеко. Она је већ била недоношче, рођена је са седам месеци и провела је у болници годину дана. Понекад у овом добу бебе које добијају зубе одбијају да једу због зубобоље. Стога сам се обратила социјалној служби, доктору, свима. Послали су ми медицинског радника. Дете је имало један дан да једе и било је врло мршаво. Затим су ме послали у болницу. Већ сам била разведена од мужа и сама сам подизала наше четворо деце. Када сам отишла у болницу, тамо су били полиција и Служба за заштиту деце и оптужили су ме за занемаривање детета! Као што видите, била сам ужаснута! Остала сам у болници недељу дана са ћеркицом, а оца су оставили код куће. У болници су лекари рекли да недоношчад која су храњена сондом, имају управо ове симптоме, међутим, социјална служба је то занемарила. Тако, прошло је отприлике годину дана како се селим од куће до куће и прошле недеље сам скоро спавала на улици.“

Међутим, она тешкоће кроз које пролази пролази види као драгоцену лекцију која долази одозго. „То је био тренутак када сам пронашла себе и Бога. Кажу како понекад морате изгубити све да бисте схватили да је потребно само ово, само то видим испред себе и даје ми пуно снаге да могу да станем на ноге,“

Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Сања Симић де Граф)