Макавејска црква у Толошима
У ниски православних бисера Митрополије црногорско-приморске, храм Светих мученика Макавеја у Толошима - Подгорици заузима посебно место. Поред тога што овај древни храм у себи чува два миленијума бурне историје ових простора, јединстен је и по томе јер је за сада једини у Српској Православној Цркви а и шире који је посвећен старозаветним мученицима Макавејима. Ретке су цркве посвећене седморици браће Макавеја (Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел) који су око 180 године пре Христа, заједно са мајком Соломонијом и Елеазаром свештеником пострадали за чистоту вере израиљске од цара Антиоха који је хтео да наметне Јеврејима идолопоклонство.
Макавејска црква у Толошима настала је у првим вековима хришћанства када су на простору овог данашњег подгоричког насеља живели Шпањи и Лужани, становници несловенског порекла. По речима протојереја Предрага Шћепановића, пароха толошког, овај храм памти многе векове и промене, добре и зле владаре, ратове и револуције, бомбардовања...
-Поред свих распећа, остао је вјечно млад ширећи поруке људима ових простора да је Васкрсење квасац и смисао живота и свеколике твари, истиче отац Предраг.
Рушен и обнављан много пута на вишевековном дугом и трновитом историјском путу кроз време, последњи пут храм бива васпостављен и наново подигнут за време књаза и господара Црне Горе Николе I Петровића 1896-1897. године. На основу података Архива Митрополије црногорско-приморске сазнајемо да је обновљена црква подигнута на старохришћанским темељима и да је захтев за обнову поднет 1894. године од мештана села Толоши, Лужане и Вранићи: „Обраћамо се Вашем Високопреосвештенству... да нам дозволите саградити једну малу цркву ђе бисмо могли склонити наше умрле у вријеме непогода. Другог мјеста нема осим развалина старог храма.“
Након Другог светског рата, Макавејска црква је делила судбину других цркава у Црној Гори, девастирана и коришћена за сметлиште и затварање животиња. Деведесетих година прошлог века поново бива обновљена, а ове године њена је обнова потпуно завршена. Урађен је нови иконостас, фрескопис, под, стазе око цркве. Старешина храма Светих Макавеја у Толошима истиче: -С обзиром да увијек има заинтересованих приложника у плану је да се ураде још двери и евентуално промјени кров.
Што се тиче литургијског - црквеног живота обнова интезивно почиње 2004. године, уочи празника Светих Макавеја. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије тог 13. августа даје послушање свештенику Драгану Митровићу и Предрагу Шћепановићу, који ће неколико година касније постати парох толошки, да нађу кључ од толошке цркве и обаве припреме како би се на празник служила света Литургија. Тако је и било.
-Тада сам био лаик, нијесам ни сањао да ћу бити свештеник а камоли свештеник у тој цркви. Почели смо претрагу по Толошима, обишли многе куће и на сто јада смо отворили врата, ушли у цркву и мало је припремили. И већ је то био знак да ће нешто да се деси, присећа се отац Предраг и истиче да је Митрополит одслужио прву Литургију на празник Светих Макавеја 14. августа, а већ децембра исте године поставио је младог свештеника Јовицу Ћетковића који је био парох момишићки, да поред храма Светог Георгија - Момишићких мученика опслужује и 16. подгоричку парохију са гробљанским храмом Светих Макавеја у Толошима.
Осим молитвене, Митрополит пружа и сваки вид подршке да се овај Божји храм, као и осталих 650 у Црној Гори, открије, обнови и стави у службу и Богу и роду. Од те 2004. године службе у Макавејској цркви постају редовне, број учесника у Литургији и причасника је из дана у дан, из године у годину све већи.
-Високопреовећени Митрополит Амфилохије често зна да нас подсјети да оно што је Божије не може да ишчезне и да се увијек нађу душе Богом озарене које светиње изнова обнављају. Тако је и храм Светих Макавеја кроз историју опстајао Божјим Промислом кроз прилоге богобојажљивих и честитих људи.
Часна старина Илија Бољевић 1978. прилаже за своју и душу своје супруге Јоше метална врата и прозоре чиме „спречава даље скрнављење светиње у селу Толоши“, које је периферији тадашњег Титограда. Славица Ћеранић 2007. године прилаже цркви Светих Макавеја 1297 квадрата земљишта. Кошаркаш Никола Миротић прилаже 20.000 евра за обнову овог храма… И тако све до данашњег дана. Списак приложника је све дужи, много је оних који су се према својим могућности уградили у овај храм.
Данас Макавејска црква у подгоричком насељу Толоши покрај магистралног пута ка водоизворишту Мареза, личи на уобичајене гробљанске цркве подигнуте за време велике обнове, али оно што видимо сад само је одбљесак некадашњег „сјаја и господства“, као и већина подгоричких, па и многих других цркава подигнутих кроз богату, али мало проучавану прошлост ових крајева.
-Толошка црква је први каменчић у мозаику цркава подигнутих у родном граду Симеона Миротичивог, тј. Стефана Немање, а основаних трудом различитих господара, каже мр Смиља Влаовић, професор српског језика којој је ова црква била и инспирација за књигу „Макавејска црква у Толошима кроз вјекове“ која ће светлост дана угледати управо на дан Светих Макавеја, 14. августа а посвећена је невино пострадалом подгоричком становништву у савезничком бомбардовању 1944. године које „проговара“ и кроз фрескопис толошке цркве.
Како у самој књизи пише протосинђел Исак Симић, фреске Свети мученици Макавеји, Свети мученици момишићки и Свети мученици подгорички, аутора читавог фрескописа у овом храму Дејана Јовановића, су врло оригинално урађене, са јасно испрофилисаним програмом који се својим мартиролошким учењем о сведочењу Христа кроз страдање невине деце-мученика, потпуно и сликарским одликама стила уклопио у хиљадама година провјерену византијско-православну традицију.
-Као личносне одлике стила самог аутора могу истаћи врло сигуран и снажан цртеж и осебујан колорит који својом свјежином преноси на посматрача један тихи оптимизам и радост Царства Небеског садржане у бојама које прелазе у химну, истиче протосинђел Исак, сабрат Цетињског манастира.
Протопрезвитер мр Предраг Шћепановић који је старешина храма Светих Макавеја у Толошима од марта 2009. године каже да је све већи број верника на богослужењима, да расте и број оних који посте и који се причешћују. Наводи податак да је 29. априла 2012. на служби било 75 верника, 31. децембра 2017. близу 250, док је на прошлогодишњој слави било 300 особа, а на недељним Литургијама увек буде 150-200 верника.
Отац Предраг са посебном радошћу истиче школу верноуке при овоме храму, коју води вероучитељица Стојанка Радуловић, која сваке године окупи велики број деце. Ове године је било 60-70 деце која су похађала школу веронауке.
У складу са дугогодишњом традицијом, црква Светих Макавеја 2009. љета Господњег обнавља славске прославе а празничну Литургију кад год му обавезе дозволе служи митрополит Амфилохије. У архипастирској беседи 2016. године владика Амфилохије подсећа да је страдањем Макавеја, првосвештеника Елеазара, његове жене и њихове деце спасен изабрани Божји народ:
„На такав начин је јеврејски народ сачувао своју вјеру коју су онда у Христово вријеме примили хришћани, наравно још проширену, продубљену, обогаћену личношћу Христовом и Његовом науком. Хришћански мученици од апостолских времена надахњивали су се подвигом браће Макавеја.
Тај њихов дух ми назвамо духом Косовског завјета. Уствари, то је исти тај дух чији су носиоци били Макавеји. Зато је добро да се подсјетимо и у ово наше вријеме на Макавеје, као што је добро да се кроз њих и преко њих подсјетимо и на косовске Макавеје, страдалнике, носиоце и чуваре Косовског завјета. Макавеји су научили и наше претке да себе жртвују за вјеру, за крст часни и слободу златну.“
О значају овог храма за житеље Толоша и околине сведочи и Борислав Мирановић, који је 2017. године био домаћин славе у име староседелаца братства Мирановић, а поводом 120 година од обнове храма. -Овај Божији храм је 50 година стајао сам као „сирак тужни без иђе икога“ и својим нијемим трајањем без звука звона чувао своју духовност и призивао нас смртнике отуђене од Бога да се придружимо молитвенику и да свој спас и духовни мир, нађемо у молитви за спасење и спознамо Васкрсење. Овај свети храм за нас потомке његових градитеља је наук и опомена да никад не заборавимо наше коријене, да учимо да праштамо, као што је Он опростио наша непочинства и кроз своје Васкрсење под његовим сводом данас се поново чује духовни пој и цвркут малих анђела, речи су благодарног слова које на најбољи начин одсликавају стање те мале толошке, али духовно велике пастве о којој данас брине отац Предраг Шћепановић.
По казивањима парохијана, васкрсење Макавејске цркве потомци његових градитеља дугују и свом пароху Предрагу, његовом раду и љубави јер је успио да међу браћом обнови духовну љубав и толеранцију, да сабере и духовно повеже неколико хиљада људских душа од Марезе до Момишића које се данас сабирају око ове старохришћанске светиње у славу Бога и част Светих Макавеја.
Протојереј Предраг Шћепановић изражава наду да ће се уз Божју помоћ, Свети Макавеји и ове године, 14. августа, када ће свету архијерејску Литургију у 8 часова служити Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, саборно прославити уз учешће верног народа Толоша, али и целе Подгорице.
Такође, топло препоручује свима књигу о ранохришћанској цркви Светих Макавеја проф. Смиље Влаовић која је, по њеним речима, скроман увод у научно истраживање и ове, као и других подгоричких светиња, које су због сталних ратова и других друштвено-историјских прилика биле запостављене и изостављане, посебно из научних студија.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
