Манастир Пакра

Манастир Пакра налази се између Пакраца и Дарувара, уз истоимену реку која протиче поред манастира, у брдско-планинском делу Славоније названом Забрђе. Ове крајеве српско становништво насељава већ у XV веку, а нарочито у XVI, после пада Славоније под Турке. У историјским изворима се још назива и Нова Пустиња.

Најстарије сведочанство о његовом постојању је из 1556. године. За време турске власти у Славонији је запустео, а обновио га је 1697. године Митрополит моравски Григорије са својим монасима из Милешеве. У историји је забележен одлазак Теодора Милешевца 1717. године у Русију ради милостиње, где добија доста дарова, највише књига и црквених драгоцености у вредности од 100 рубаља.

Вредно монаштво је убрзо увећало манастирску економију (половином XIX века посед манастира је био већи од 100 јутара) па је почело обнову запустелог манастира Свете Ане. Између 1759. и 1763. године подигнута је капела Светог Николе на манастирском гробљу.

Данашња зидана црква Ваведења Пресвете Богородице је грађена од 1761. до 1765. године. 1769. године је дограђен звоник, а потом је урађен иконостас, један од најлепших у Епархији славонској који се приписује новосадском сликару Василију Остојићу. Ризницу манастира је красила веома богата библиотека. Драгоцености су често доношене из других манастира Српске Цркве, нпр. из Милешеве плаштаница из 1567. године, рукописне књиге из Равне Реке и Гомионице.

Манастир је често страдао од временских непогода, али је и пустошен у време Првог и Другог светског рата након којих никада није у потпуности обновљен.

Извор: Епархија славонска