Манастир Палтин-Петру Вода добио честицу Светог Никофора Лепрозног

Румунски манастир Палтин-Петру Вода добио је чесну честицу Светог Никифора Лепрозног, моћног заштитника од ковида 19 и сваке болести. Део чесних моштију донео је отац Симон из испоснице Светог Пантелејмона у Грчкој, а на молбу игуманије манастира Палтина ставрофорне Јустине Бујор. Отац Симон је био ученик старца Евменија Царидакиса који је лично познавао Светог Никофора Губавог.

Отац Никофор (у свету Николас Цанакатис) рођен је 1890. у брдовитом селу у Ханији, у Сикари. Његови родитељи су били побожни сељаци који су умрли док је он још био млад, па је остао сироче. Зато је у својој 13. години отишао од куће, а његова деда који се старао о његовом васпитању послао га  је у Ханију да ради у берберници како би зарађивао за живот. Већ тада је показао прве знакове Хансенове болести, тј. губе. Губавци би били изоловани на острву Спиналонги, јер је губа била заразна  и људи су бежали од таквих. Никола је имао 16 година када су се почели показивати знаци те болести, па је бродом отпутовао у Египат како не би био затворен у Спиналонги.

У Александрији је радио поново у берберници, но знаци болести су били очигледнији, посебно на његовим рукама и лицу. Отуда је на молбу једног свештеника отишао на Хиос, где је била црква за губаве, а овде је делао свештеник Антим Вагијанос, касније Свети Антим (15. фебруар).

Никола је у својој 24. години стигао на Хиос 1914. и  био смештен у болници за губаве која је имала више блокова, а постојала је и капела посвећена Светом Лазару у коме је чувана чудотворна икона Пресвете Богородице Ипакои (2. фебруар). Овде се Никола почео учити врлинама и кроз две године Свети Антим је одлучио да Никола прими монашки образ под именом Никифор. Болест је напредовала и почела нападати многе делове тела, јер је лек против губе пронађен тек 1947. године.

Отац Никифор је живео  у непорециво истинској послушности свом духовном оцу, строго се подвизавајући и радећи у врту; такође је бележио чуда Светог Антима којима је био очевидац, посебно кад су била истеривања демона. Отац Никифор се молио сатима ноћу и правио многобројне метаније, ни с ким се није расправљао нити ичије срце повредио, а био је главни појац у цркви. Но, услед своје болести полако је губио вид, па је тропаре и друге стихире као и читања из Апостола певао по сећању, јер их је знао напамет.

Болница за лепрозне на Хиосу затворена је 1957. године, а преостали болесници, заједно са оцем Никифором, послани су у Дом за лепрозне Свете Варваре у Атини. У то време Никифор је имао око 67 година. Његови удови и његове очи су били потпуно измењени болешћу.

Отац Никифор се упокојио 4. јануара 1964. у својој 74. години. После три године његове чесне мошти су откопане и нађене су да миомиришу.

Отац Евменије и поједини верници казивали су о многим случајевима када су били исцељени призивањем Светог Никифора, а посредством Божјим.

Извор: Orthodoxtimes.com