Манастир Светог Стефана у Горњем Жапском прославио своју храмовну славу

15. августа наша света Црква молитвено прославља откриће и пренос моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана.

Стефан је био први од седам ђакона, које Апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму и први хришћанин који је страдао за Господа. Осим данашњег, Црква је Светом Стефану посветила још два празника који се прослављају 28. септембра (Обретење моштију) и 9. јануара (Мученичка смрт), по грегоријанском календару.

Светог Стефана су много поштовали Срби у средњем веку. Сматран је заштитником средњовековне српске државе и династије Немањића. Аналогија између значења имена Стефан (од грч. стефанос – венац) и круне као истакнуте владарске инсигније, могла је утицати да се већ врло рано ово име узме за титуларно име српских владара (жупана, великих жупана, краљева, царева).

14. августа, у навечерје празника открића и преноса моштију Светог мученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служио је празнично бденије, а на дан празника Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаха Православне епархије врањске, у манастиру Светог Стефана у Горњем Жапском, који је обележавао своју храмовну славу.

Свету Литургију појањем су пратиле монахиње из манастира Светог Стефана, Светог Пантелејмона и Светог Прохора Пчињског, као и многи благочестиви верници.

Епископ Пахомије је свим присутним верницима честитао овај велики празник и потом одржао беседу, подсећајући окупљене на живот Светог архиђакона Стефана, који је својим животом показао спремност да за Истину умре, како би кроз Истину вечно живео и заједно са свима светима био трајно надахнуће онима који смисао свог живота налазе у ономе што је свето, племенито и узвишено.

Пред крај Богослужења, после заамвоне молитве и трократног опхода око храма, Епископ Пахомије извршио је обред резања славског колача. Овогодишњи кум славе био је Новица Митић из Доњег Жапског.

На крају молитвеног сабрања, уследило је послужење за све пристне, које је сестринство ове свете обитељи, на челу са игуманијом Јефремијом, с љубављу припремило.

Тропар гл. 4.

Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех.

Извор: Епархија врањска