Манастир Светог великомученика Пантелејмона у Лепчинцу, општина Врање

Лепчински манастир са црквом Светог великомученика Пантелејмона спомиње се у Пчињском поменику као метох манастира Светог Прохора Пчињског. Судећи према остацима зидног сликарства, у олтарском простору, црква је подигнута у време турске власти. Храм је обновљен у деветнаестом веку. На основу записа из 1846. године, у ком се говори о рукоположењу једног ђакона из манастира Светог Пантелејмона, види се да је манастир био активан. Наводи се да је црква била оправљана 1852. године.

Од материјалних остатака који сведоче о старости манастира сачувани су:

-    један камен који се налазио у темељу претходне грађевине где се налази датум 08. јул 1885. године. Сада се налази испред цркве са јужне стране;

-    део катапетазме на којој је записана 1886. година.

Подаци о времену изградње западног постројења се не поклапају за неколико година. У сваком случају, ради се о трећој или самом почетку четврте деценије двадесетог века. Тада је порушен западни зид и дозидана припрата са осмоугаоном кулом звоника. Убрзо након тога дограђен је јужни анекс. У новијим преправкама цркве порушен је овај звоник, јер је био склон паду. Данас се са јужне стране налази звоник дрвене конструкције.

Окупатори су запалили манастир 1944. године. Том приликом спаљене су манастирске зграде, а архива уништена. Манастир је почетком двадесетих година обновљен. Приликом обнове подигнут је нови конак по фотографијама старог.

Године 1993. поново је заживео манастир. Кратко време у њему су живели монаси, а сада у њему обитавју монахиње. Лепчински манастир и данас је метох манастира Свети Прохор Пчињски.   

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Г. Пахомија, у овој светињи данас обитава 10 монахиња и 5 искушеница, које даноноћно узносе молитве, чувајући благољепије дома Божијег. Светој Литургији сваке недеље и празницима у овој светињи присуствује велики број верника, а тако је било и на празник Ваведења Пресвете Богородице.

Сви они који убудуће буду имали на уму да посете овај извор духовности, несебичне љубави и гостопримства биће им омогућен лакши долазак у манастир,  јер су у току радови на асфалтирању прилазног пута у дужини од 5 километара, заслугом великог броја добротвора, како из овог краја, тако и из целе Србије.

Извор: Епархија врањска