Манастири из средњег века

Завршена археолошка ископавања манастира Светог Јована Главосека у кањону Црнице код забреге. У клисури остаци више од десет манастира

На иницијативу мештана села Забрега код Параћина, који су препознали огромне туристичке потенцијале овог краја, стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца месец дана радили су на откопавању манистира Светог Јована Главосека код тог села.

Остаци средњовековног манастира годинама привлаче пажњу мештана и намерника, као и више од десет осталих неистражених манастирских комплекса и цркава, које су још под земљом и бујном вегетацијом. Зато из крагујевачког завода најављују десетогодишње археолошке радове у овом крају. Преостале цркве ископаће и обновити. Комплекс манастира Намасија могао би поново да заживи, а у осталим археолошким локалитетима отвориће се видиковци и продавнице традиционалних производа. Све манастире и цркве повезиваће пешачка стаза.

ГРАДЕ МОСТОВЕ И ПРИЛАЗЕ

Да кањон Црнице постане мета истраживача, највише су допринели становници Забреге. Они већ три године сами крче шуму и граде мостиће преко Црнице, како би обезбедили прилазе до ових светилишта. Формиран је одбор за обнову манастира и цркава на чијем је челу Зоран Милосављевић, а од дародаваца је прикупљено око 25.000 евра. У цео пројекат укључио се и нови савет месне заједнице на челу са Бојаном Радивојевићем.

Радови на ископавању манастира Светог Јована Главосека почели су још седамдесетих година прошлог века, када је откопана и конзервирана црква. Да се радови наставе, ангажовали су се сами Забрежани . Они су уз помоћ општине склопили уговор са Заводом за заштиту споменика културе и уплатили им средства.
Под будним оком два археолога и архитекте-конзерватора, двадесетак људи крампом и лопатом рашчишћавало је неприступачан терен кањона, све док није откопан цео манастирски комплекс, чији су се бедеми помолили из земље после неколико векова.

- Дошли смо да заиста драгоцених археолошких налаза иако смо били скучени са временом и финансијама. Зато смо упоредо радили ископавања и конзервацију откривених објеката. Морали смо да их заштитимо од "зуба времена" пре зиме. Успели смо да дефинишемо цео комплекс, његове границе са јужне стране. Ту смо пронашли две подрумске просторије са потпорним оградним зидом. Сигурни смо да су биле спратне. По канонима средњовековних манастира, највероватније су на спрату биле келије за живот монаха. У подруму су монаси чували вино и храну, а можда су ту биле и њихове радионице - објашњава за "Новости" архитекта-конзерватор Завода за заштиту споменика културе Јелена Милосављевић.

До драгоцених открића археолози су дошли и са западне стране овог комплекса. Откривен је објекат који је такође имао две етаже. Једна од просторија била је монашка трпезарија, у којој је служена литургија. Главни улаз у манстир још није пронађен, као ни кухиња, па ће то бити задатак наредне године. Тада ће се истражити комплетна унутрашњост комплекса. Такође ће се радити пројект обнове цркве јер има довољно података за реконструкцију на обновљеним темељима.

Сви комплекси манастира и цркве у клисури Црнице проглашени су спомеником културе од великог значаја, па ће се у наредних десет година радити на њиховом ископавању и презентацији. Крагујевачки завод ће на јесен конкурисати за средства код Министарства културе и Министарства туризма. У ревитализацију овог краја укључиће се и Завод за заштиту природе, с обзиром на то да се ради о подножју Кучајских планина.

ИСТРАЖЕНЕ ТРИ ЦРКВЕ

Црница улази у кањон дуг десетак километара одмах после свог изворишта.Остаци бројних средњовековних манастира на десетак километара прекривени су земљом и бујном вегетацијом, па мештани Забреге кажу да само ловци и вукови, као и добри познаваоци клисуре, знају где се шта налази. Археолог Марија Каличанин-Крстић тврди да су поред манастира Светог Јована Главосека, истраживане још само две цркве, Благе Марије Петрушке и манастир Намасија.

Извор: Новости