Манастириште у Цимешама

Трагови монашког постојања,- монашке културе и православне традицује у Бос. Крајини видни су свуда. Они свједоче историјско присуство монаштва у Крајини. На жалост, тим траговима и доказима није се придавао, нити се и данас придаје значај. Историчари и надлежне и институције као што су Заводи за заштиту споменика културе или ткзв.Комисија за културно и природно наслијеђе, као и сами археолози игноришу оно што су њихови претходници пронашли и регистровали. Једино ''логично'' објашњење за овакво званично понашање Комисије и Завода може бити сама чињеница да су то остаци православног хришћанског наслијеђа на овим просторима, а то никakо не одговара онима који кроје историју прошлости, садашњости и будућности по својим аржинима и жељама.

По некој ''стеченој логици'' то би требало бити ''tera croatica'' тако барем мисле ''хисторичари'', а никако ''земља православних''. Живот православних хришћана и њихова култура на овим просторима увијек су релативизовани. Слободно би се могло рећи: у Крајини све је ирелевантно! Па и сам живот, посебно Срба. На сву срећу земља је та која чува истину и из те и такве земље, како каже Псалмопјевац Давид ''истина ће никнути....'' (Пс.85,11).

У селу Бјелај код Бос.Петровца,-засеок Цимеше - сачувани су остаци древног манастира који се у археолошким мапама води као ''грчка црква''. Откуд тај назив ''грчка црква''? Одговор је једноставан: када су археолози за вријеме Аустроугарске и Краљевине СХС-ца радили на откривању за археологију значајних локализама у БиХ-ни, они су све откривене остатке разрушених цркава или манастира именовали онако како их је у памћењу народ сачувао. Словени су, за разлику од осталих упадника у Римско царство, исто називали по Грцима, идентификујући Источно Римско Царство са Грцима, иако та идентификација не одговара историјским чињеницама. Истина је да су поробљени Грци, својом културом, мудрошћу и језиком изнутра освојили Римско царство оно се, пак, никада није називало ''грчко'' већ Римско илити Ромејско Царство, док заједљиви Германи из поруге у 19.вијеку не назваше Источно Римско царство Византијом, како би се минимазирали његове вредноте и културу у односу на Свето Римско Цартво. Гле и историчар који важе за велико име свјетске историје написа Историју Византије, дакле ''царства као таквог не постојећег'', јер Византије као Царство не постојаше. Тако су досељени Словени, односно наши преци када су упали у Римско Царство, све што је су затекли хришћанско идентификовали су га са грцима, односно грчким, а не ромејским како би било објективно.

Ко је и када разрушио овај манастир ми тренутно не знамо. То не значи и да нећемо сазнати. Потребно је да се крене са радом- археолошким и историјским и на видјело данa изаћиће и оно што је данас потпуна непознаница. У циљу покретања овог процеса Ми смо предложили Комисији за културно и природно наслијеђе БиХ.не да се ангажује по овом и другим локалитетима наше епархије. Да видимо - хоће ли их бити? У том циљу недавно смо први пут са сарадником Р.Радановићем посјетили овај значајан локалитет.

Епископ Хризостом

Извор: Епархија бихаћко-петровачка